Izvor: Politika, 08.Apr.2015, 08:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Helikopter, tragedija i Blerovi đaci

Političko-medijska manipulacija dovedena je do vrhunca

Kada je pre skoro mesec dana vojni helikopter pao, predsednik vlade je iz čista mira poručio da neće dati ministre Gašića i Lončara. U to vreme niko ovu dvojicu nije ni kritikovao, pa je bilo nejasno ni ko mu ih traži ni zašto ih ne da. No, pre neki dan je Više javno tužilaštvo na osnovu izveštaja Komisije za osnovno ispitivanje udesa nedvosmisleno okrivilo pilote za pad helikoptera i tragičan gubitak života sedmoro >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi, a štampa je to prenela na naslovnim stranicama. Potom je već sutradan predsednik vlade kazao da piloti nisu krivi, već da su heroji. Time je političko-medijska manipulacija dovedena do vrhunca.

Očevidno Aleksandar Vučić sebe smatra vrhovnim sudijom koji je sebi prigrabio pravo da presuđuje i pre i nakon izveštajakoji je napisala za to zadužena komisija. Tako lična volja ili samovolja predsednika vlade potkopava rad i ugled institucija. Zašto, naime, one postoje, ako im se s najvišeg mesta unapred kaže ko ne sme biti oglašen odgovornim, dok nakon objavljenog izveštaja predsednik vlade javno saopšti da onoga na kojega je u izveštaju svaljena odgovornost on smatra herojem?

No, ne radi se ovde samo o potkopavanju institucija i posledičnom urušavanju svake predvidljivosti i sigurnosti u zemlji, što samo po sebi donosi katastrofalne društvene posledice, već se radi i o užasnom licemerju, zastrašujućem nemoralu i potpunoj političkoj neodgovornosti nosilaca najviših javnih funkcija. Naime, u izveštaju Komisije jasno stoji da je pilot leteo prema VMA, ali da je iz kontrole leta, protivno njegovoj više puta nedvosmisleno izraženoj volji, preusmeren na Aerodrom „Nikola Tesla”.

Bez odgovora nadležnih ostaje jedanaest retorskih pitanja. Prvo, zašto je kontrola leta zahtevala od posade da promeni plan leta, uprkos činjenici da je u višim delovima grada magla ređa no u nižim? Drugo, kako je Komisija uspela da odgovornost svali na posadu, ako je jasno da je posada naterana da promeni mesto sletanja uprkos njenom jasno izraženom protivljenju? Treće, da li je kontrola leta trpela politički pritisak pod kojim je poklekla i posadi naložila promenu mesta sletanja? Četvrto, zar nije logičnije da bolesno dete sleti direktno na VMA, gde mu se može smesta ukazati pomoć, negoli da prvo ide na aerodrom, pa da se onda vozi do bolnice? Peto, da li su ministar odbrane Gašić i ministar zdravstva Lončar, kao vredni đaci Aleksandra Vučića i Tonija Blera, želeli da s novinarima (koji znakovito ćute) sačekaju bebu na aerodromu u cilju dobijanja političkih poena? Šesto, zašto ministar odbrane Gašić nije prvo pozvao načelnika Generalštaba, već je ovaj naknadno saznao za akciju pošto je ona već uveliko bila u toku? Sedmo, zašto je predsednik vlade pre no što je Komisija i formirana izuzeo od odgovornosti pomenute ministre? Osmo, da li je na taj način na buduću Komisiju izvršen politički pritisak, pošto joj je jasno predočeno kakvi su zaključci neprihvatljivi? Deveto, zbog čega predsednik vlade ne prihvata nalaz Komisije? Deseto, zašto štampa učestvuje u nemoralnoj političkoj igri predsednika vlade? Jedanaesto, kako ovakve manipulacije doživljavaju porodice tragično nastradalih ljudi?

Odgovore na ova pitanja javnost lako može dokučiti, pod uslovom da je dobro obaveštena, a to je pod velikim znakom pitanja. Naime, jedan broj čitalaca novina čita samo naslove, dok tekst ispod naslova ostane uglavnom nepročitan. U ovom slučaju naslovi novina upućivali su na pogrešan trag, jer su u značajnoj meri protivrečili sadržaju samog teksta, tj. izveštaja. Naravno, u tome su štampi „pomogli” Više javno tužilaštvo i Komisija, jer su sami doneli nelogičan zaključak. Njima je bilo dovoljno to što je u krvi pilota nađeno 0,68 promila alkohola kako bi ga proglasili odgovornim, dok im nije bio važan razgovor između njega i kontrole leta, iako ovaj razgovor s pilota uklanja primarnu odgovornost i ukazuje na krivicu drugih lica.

Ovo je najnoviji primer očajnog stanja u institucijama države i društva. U najvećoj je meri posledica autoritarnog i neodgovornog ponašanja predsednika vlade i njegovih ličnih ministara. No, dodatno se sve pogoršava usled rđavog ugleda većine opozicionih prvaka i posledične nemoći opozicije. Ako se ovakva situacija želi prevazići, onda je neophodno da se građani prenu iz letargije i prestanu sa samosažaljenjem. Potrebno je odlučno delanje, raskrinkavanje političkih lagarija na svakom mestu, građansko samoorganizovanje, stvaranje uzajamnog građanskog poverenja i solidarnosti, te osnivanje novih pokreta i stranaka u cilju temeljite promene političkog sistema kao jednog od glavnih izvora očajnog stanja.

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Jovo Bakić

objavljeno: 08.04.2015.

Nastavak na Politika...