Izvor: Blic, 24.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hari Poter me lansirao
Hari Poter me lansirao
Glumac Peđa Bjelac (1962) u svoj umetnički opus ubeležio je i ulogu u filmu 'Hari Poter i vatreni pehar', ostvarenju od koga se očekuje da prevaziđe popularnost prethodnih nastavaka. Podatak da je i 'naše gore list' stao rame uz rame sa velikim engleskim glumcima svakako je vredan pažnje. Bjelac je otišao sa ovih prostora 1992. ili kako sam kaže pobegao od ratnog ludila, tužnog bezperspektivnog života, nesreće i bede.
Znamo ga kao Vladu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz TV filma 'Poslednja priča', Georgija Magaraševića iz serije 'Vuk Karadžić', Barona u filmu 'Kad porastem biću Kengur'... Od inostranih ostvarenja pomenimo 'Warriors', 'Children of Dune', 'Eurotrip', 'The Visitor' i najnovije 'Amor fati'. Govoreći o liku profesora Igora Karkarofa, koga tumači u filmu 'Hari Poter i vatreni pehar' Bjelac za 'Blic' kaže:
- Negativac. Zapravo nesrećnik. Iskompleksirani, neostvareni profesor mračnih veština. Gubitnik. A takvi mogu biti opasniji nego što nam se na prvi pogled čini. Hoćete da kažete kako neostvareni ljudi često bivaju skloni iniciranju zla?
- Upravo to. Profesor koga igram, po scenariju, odnosno po priči, bivši je sledbernik lorda Voldemorta, najvećeg neprijatelja Harija Potera. Kroz fleš-bek u filmu objašnjava se kako je pre trinaest godina izdao svoje prijatelje, proždrljivce mrtvih, takođe sledbenike mračnih veština, da bi se u datom trenutku vratio da sa svojom školom učestvuje na Tročarobnjačkom takmičenju. Hari Poter u osnovi i jeste priča o borbi između dobra i zla. A, ako hoćete, i o tome da bi neostvarenim gubitašima bilo lepše, korisnije i bolje da se pozabave sobom i porade na sebi nego što produkuju zlo.
Neki poznavaoci filma kažu da je ovaj nastavak Harija Potera u svetu filma isto što i 'rols-rojs' među automobilima?
- Da, nije teško složiti se s tim. Rekao bih da je ovo najbolja filmska moguća produkcija do sada. Logistička podrška koja je pratila nastanak ovog filma čitavih godinu i po dana, koliko je snimanje trajalo, kao i uslovi u kojima je rađeno, zaista su izvanredni. To je ogroman film. Scenario je, naravno, redukovan u odnosu na knjigu pa opet u dva i po sata, koliko film traje nije stalo baš sve što se isprva htelo. Kako komentarišete činjenicu da je u Engleskoj deci ispod 12 godina zabranjeno da film gledaju bez roditeljske pratnje?
- Ruku na srce, to mi najviše liči na marketinški potez. I to uspešan. Znamo koliko su sve knjige o Hariju Poteru, pa i ova, popularne. Dakle, sadržaj je poznat; znalo se da je ona u izvesnoj meri mračnija od ostalih iz serijala o Poteru. Uz, to Hari je odrastao, obučio se i očvrsnuo u Hogvortsu, pa je spreman i na žešće izazove. Eto, sada i roditelji moraju u bioskop. A nećete verovati koliko fanova u svetu imaju ove knjige i filmovi i među odraslima. Kod nas ih, čini mi se, nema toliko. Valjda su nam i veliki i mali navikli i na veće grozote u realnosti, pa ih ove filmske ne dotiču toliko. Koliko vam je bilo teško da dočarate lik profesora Karkarofa?
- Bila je to, pre svega, u fizičkom smislu teška uloga. Pri tom način rada je takav da se sve scene izuzetno dugo rade. Primera radi, jedna od scena u kojoj igram i koja u filmu traje dva, tri minuta snimana je čak sedam dana. Jedna od onih koje su mi u tom, kažem fizičkom pogledu, bile najteže je u kavezu gde nisam imao nikakvu mogućnost pokreta, a glumački je bila vrlo zahtevna. Jer, trebalo je potpuno svedenim glumačkim sredstvima odraditi vrlo ekspresivan zadatak. Kako ste izabrani za ovu ulogu? Na audiciji?
- Bio je to jedan relativno dug razgovor sa rediteljom Majkom Njuelom. Prethodno sam pročitao knjigu i na srpskom i na engleskom, a za scenario sam imao samo dva dana. Ispostavilo se da smo 'našli zajednički jezik'. Uzgred, on je čovek od koga se zaista ima šta naučiti. Interesantno, nisam nikada saznao ko mi je bio eventualni konkurent. Tatjana Nježić
