Izvor: Blic, 09.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hamlet na osmanskom dvoru
Hamlet na osmanskom dvoru
Beogradska publika će imati priliku da 11. i 12. maja na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta vidi Šekspirovog 'Hamleta' u režiji Harisa Pašovića (produkcija 'East West Centar' iz Sarajeva). Ova predstava proglašena je događajem 2005. u BiH, pokupila je ugledna teatarska priznanja, a britanski 'Gardijan', američki 'Vašington post', te vodeće novine u Brazilu, Singapuru, Slovačkoj nisu štedeli reči hvale.
U svom opširnom osvrtu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Rojters, uz pohvale, kaže da je to 'verovatno najveća teatarska koprodukcija koju je ratom rastureni balkanski region video u potonjih dvadesetak godina'. Svojevrsna zanimljivost Pašovićevog 'Hamleta', pored toga što ga je radila ekipa umetnika iz pet zemalja, jeste u tome što glavni junak nije danski kraljević, nego muslimanski princ na osmanskom dvoru. O razlozima za ovu rediteljsku intervenciju Haris Pašović za 'Blic' kaže:
- Počeo sam od pitanja šta je to što ja mogu novo da kažem pored mnogobrojnih postavki ovog komada za 400 godina i kakav je to 'Hamlet' u XXI veku. Počevši od toga da je naše vreme iskočilo iz zgloba (kao što je Šekspir u ovom komadu napisao), jasno je da je jedno od najvažnijih pitanja našeg doba, naročito posle napada na SAD 11. septembra, odnos muslimana i drugih religija. Drugo pitanje je ko sam, šta sam, gde živim, kako gledam na stvari. Živim u Sarajevu, gradu koji je nedavno pretrpeo ogromne ratne strahote a svojevremeno je bio mesto gde su se različite kulture stapale u jednu. Ja sam musliman i ne mislim da me to obeležava više nego bilo šta drugo i nikad to ne bih ubrojao u prvih pet svojih osobenosti, ali nikad ne bih ni bežao od toga. Treće, 'Hamlet' ne govori samo o jednom vremenu. To je univerzalna priča koja se mogla desiti bilo gde, na bilo kom dvoru. Osmanlijski dvor je po svojoj prirodi šekspirovski. Jer, recimo, bratoubistva su i tamo česta pojava. Prošlog leta, gotovo istovremeno, rađena su čak tri 'Hamleta': na Brionima u Šerbedžijinom teatru 'Ulisis', u 'Gradu teatru' u Budvi, vi ste ga radili u Sarajevu. Slučajnost ili?
- Slučajnost. Tek kad sam počeo da radim, saznao sam da Dušan Jovanović radi u Budvi, a potom i da se priprema na Brionima.
Kako objašnjavate tu slučajnost?
- Mislim da je to odgovor odgovornih umetnika. Zapitanost. Vidite, u te tri predstave angažovano je sigurno više od sto viđenih umetnika. Znači, postoji zajedničko pitanje, osećanje da je vreme zaista biti il’ ne biti. To je još jedan dokaz da svi mi delimo iste priče, strahove, potrebe kao i nadu da i naše okruženje i svet budu bolji. Za mene je priča o Hamletu priča o borbi mladog čoveka protiv zločina u centru jedne države. Borba protiv sultana koji je ubio njegovog oca. A on nije zaluđeni tip koji će uzeti mač i trčati da se osveti, nego je racionalan mladi čovek koga nepravda boli. Koprodukcija je internacionalna, umetnička ekipa takođe. Koliko kultura može uticati na normalizaciju odnosa, uspostavljanje mostova? Jesu li zavađene sredine zrele za to?
- Mislim da kultura može da spremi sredine na jedinu logičnu budućnost - saradnju u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Ako hoćemo da budemo deo porodice evropskih naroda, onda treba da damo najbolje a ne najgore od sebe. Znam da i u Srbiji i u Hrvatskoj i u Bosni i na drugim prostorima ima izvanrednih ideja i sjajnih ljudi. Vidite, ja predajem na fakultetu, sa mladima sam i osećam njihovu želju i potrebu da žive u jednom boljem svetu. 'Hamlet' je primer da je to moguće. Predstavu su, uz naše velike koproducente, pomogli i skupštine grada Beograda i grada Zagreba. Reč je i o simboličkom gestu koji identifikuje i prezentuje javnosti potrebu da sarađujemo. Uostalom, činjenica da su se oko predstave okupili brojni koproducenti, da su je podržale mnoge institucija, da su okupljeni umetnici iz više država - govori i tome da je 'Hamlet' predstava koja zahvata čitav svet.
Tanja Nježić
