Izvor: Politika, 09.Avg.2014, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hamas želi prekid izraelske okupacije Gaze
Posle trodnevnog primirja, obnovljen sukob boraca palestinskog pokreta Hamas i izraelske vojske
Specijalno za „Politiku”
Gaza – Trodnevni prekid vatre između Izraela i palestinskog militantnog pokreta Hamas završio se juče u osam sati ujutru po lokalnom vremenu a da pregovarači u Kairu nisu uspeli da se dogovore o produženju primirja. U roku od četrdeset pet minuta, deset raketa ručne izrade ispaljeno je iz pojasa Gaze ka južnom Izraelu, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedugo potom uzvratili su i izraelski borbeni avioni.
Sa četrnaestog sprata betonske zgrade u naselju Rimal mogu se videti samo oblaci sivog dima koji se podižu iznad obližnjih mesta koja su gađana. Do 13 časova više od 20 mesta bilo je pogođeno, što je za rezultat imalo još žrtava. Sledećeg sata čule su se jake eksplozije na istoku pojasa Gaze.
Međutim, moguće je da su pregovori u Kairu pre „pauza” nego što su doživeli konačan slom, budući da se obe strane uključene u cenkanje, što je deo njihovih napora da pokažu odlučnost i u poslednjem trenutku dobiju koji ustupak. Ali, ako ti pregovori propadnu, takav ishod bio bi daleko od neočekivanog.
Ogromna nesrazmera između Izraela i Hamasa omogućava da jedna strana može da diktira uslove drugoj. Tročlana izraelska delegacija, predvođena penzionisanim general-majorom Amosom Giladom, insistira da Gaza bude demilitarizovana.
Devetočlana palestinska delegacija odbila je taj zahtev, a uzvraća svojim zahtevom od kojeg ne želi da odstupi – ukidanje drakonske blokade pojasa Gaze koja je ovu teritoriju pretvorila u nešto što se često opisuje kao najveći svetski zatvor na otvorenom. Od 2007. godine na snazi je blokada koja sprečava slobodu kretanja, čime je privreda ugušena, a 1,8 miliona stanovnika je osiromašilo, pri čemu 75 odsto njih zavisi od hrane koju dobijaju kao donaciju Ujedinjenih nacija.
Vlada Benjamina Netanijahua je zauzela tvrdu poziciju, odbijajući da dozvoli otvaranje luka u Gazi, iako je to predviđeno Sporazumom iz Osla, potpisanim 1993. godine, pri čemu su se Francuska i Holandija založile da one finansiraju tu izgradnju. Hamas želi ključ da otključa vrata zatvora, tako da se omogući slobodno kretanje ljudi i robe. Sada nema bekstva iz Gaze. Dva granična prelaza, jedan kod Ereza a drugi na Rafe, tačke su pod kontrolom Izraela i Egipta, koji su smrtni neprijatelji Hamasa.
Izraelski javno mnjenje ostaje čvrsto uz Netanijahua. Čak ga podržavaju i njegovi politički rivali, koji ga obično uvek kritikuju. U četvrtak je ministar ekonomije Naftali Benet pohvalio premijera za to što „čvrsto stoji uprkos pokušajima terorista da iznude ublažavanje uslova... Izrael ne može sebi dozvoliti da bude talac Hamasa. Svaki ustupak Hamasu danas dovešće nas do rata sutra”.
Protiv Hamasa nije samo izraelska vojska, nego šira tročlana koalicija koja obuhvata Saudijsku Arabiju i Egipat. Rijad je razvio blisku obaveštajnu koordinaciju sa Jerusalimom i sve se više priča da su ušli u tajne finansijske aranžmane kako bi se pomogle izraelske operacije protiv Irana i libanskog pokreta Hezbolah.
Egipatski predsednik Sisi ne krije da prezire Hamas, što je navelo mnoge posmatrače da vide njegovu ulogu u kairskim pregovorima kao dokaz diplomatske zamke koja je postavljena Hamasu.
Ali islamisti su toliko satanizovani da nijedan od njihovih zahteva nije prihvaćen kao legitiman. Kako je u uvodniku istakao „Njujork tajms”, „Palestincima ne nude ništa osim nihilizma i beskrajne patnje”.
S obzirom na ogroman jaz između snaga dve strane, šta onda pokreće Hamas da nastavi borbu, koja se čini uzaludnom i samodestruktivnom? I kako i zašto mnogi stanovnici Gaze i dalje podržavaju pokret koji je za svoje suparnike ništa više od „kulta smrti”?
Deo odgovora na ova pitanja može se čuti u razgovorima sa članovima porodica koje tuguju zbog pogibije svojih najmilijih. Ranije ove nedelje kuću porodice Gul bombardovao je izraelski avion F-16, ubivši devet članova i ostavljajući osam članova porodice teško ranjenim.
Rođaci su juče prvi put posetili povređene u iznenađujuće čistoj i urednoj intenzivnoj nezi u Arapskoj bolnici u Rafi. Tu se četrnaestogodišnji Bilal bori za život. Njegovo telo je izrešetano šrapnelima, dok mu je lice sivo, a abdomen u zavojima posle operacije koja je trajala četiri sata. Nakon toga, njegovi rođaci su se pridružili ostatku porodice koja na parastosu oplakuje svoje mrtve. Raspoloženje na parastosu bilo je puno tihog prkosa. Niko se nije uplašio ili očajavao zbog mogućnosti prekida primirja.
„Izrael veruje da ćemo se predati. Ali nećemo”, kaže Šadi. „Nemamo ništa više da izgubimo. Mi samo preživljavamo. Ovo nije život, bar život sa dostojanstvom.”
Mahmud uskače rečima da oni podržavaju otpor i da su spremni da se bore do poslednjeg.
„Već smo toliko toga žrtvovali. Ukoliko pregovori ne dovedu do stvarne i momentalne promene situacije u Gazi, krv koju su prolili naši mučenici biće izgubljena”, kaže Mahmud. „Okončajte okupaciju i dajte nam zemlju u okviru granica iz 1967. godine, a mi ćemo predati ceo naš arsenal. Mi ne želimo da bacamo Jevreje u more. Mi samo želimo ono što je naše. Mi samo želimo šansu da izgradimo pristojnu budućnost.”
Pol Aron
objavljeno: 09.08.2014.
