Izvor: Politika, 14.Apr.2012, 06:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gusari plaše političare
Oni se ne voze u skupocenim limuzinama, ne nose papreno skupa odela, ne odsedaju u luksuznim hotelskim apartmanima, nemaju neprikosnovenog lidera i ne poštuju partijsku hijerarhiju. Jednostavno, nisu političari. Voze se javnim prevozom, oblače se skromno, odsedaju u četvorokrevetnim sobama u hostelima, a lider im je zaista prvi među jednakima.
Uprkos svemu tome, Pirati iz dana u dan u pojedinim delovima Evrope postaju politička snaga. Štaviše, borci za slobode na internetu i veću >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvorenost vlasti će u najjačoj ekonomiji Evrope, prema svemu sudeći, poremetiti dosad uglavnom predvidivu političku scenu.
Zeleni su sigurno pocrveneli od muke, a liberali ostali bez daha kada su čuli najnovija istraživanja javnog mnjenja koja ukazuju da bi Pirati osvojili čak 13 odsto glasova kada bi se izbori za Bundestag održali sada. Tome se ne raduju ni vladajući demohrišćani Angele Merkel niti opozicione socijaldemokrate, jer bi ih zvanično izbijanje stranke Pirata na mesto treće političke snage u Nemačkoj najverovatnije nateralo na nepopularan korak – veliku koaliciju.
Zasad su Pirati izvojevali male pobede, osvojivši jesenas devet odsto glasova na izborima za odbornike gradskog parlamenta u Berlinu, kao i osam odsto na nedavnim izborima u Saru. Predviđaju im još veći uspeh na lokalnim izborima u Severnoj Rajni-Vestfaliji i u Šlezvig-Holštajnu.
Njihove kolege po „gusarstvu” osvojile su u Španiji i Italiji pokoje mesto u opštinskim skupštinama, dok je najveći uspeh zasad postigla švedska stranka Piratiosvojivši dva mesta u Evropskom parlamentu.
Ovo je ipak samo početak ovih, kako kažu, „političara nastalih u samoodbrani”. Podrška im raste upravo zbog toga što se brane od aktuelnog političkog sistema prisutnog u bezmalo celoj Evropi, koji pod uticajem ekonomske krize sve više smanjuje slobode i prava „običnih građana” zarad spasa političkih i finansijskih elita.
Pod izgovorom spasa država od bankrota, Evropu zapljuskuje talas strogih mera štednje, smanjivanja prava radnika kao i dostupnosti obrazovanja i zdravstva. U takvoj situaciji ljudima je očajnički neophodna alternativa ustaljenim političkim elitama, koje prestaju da brinu za njihove potrebe.
Upravo u tome je šansa Pirata da postanu svojevrsni pioniri nove demokratije u postindustrijskoj Evropi, koja se neće više slepo zasnivati samo na ekonomskom rastu već i na ravnomernijoj podeli dobara među generacijama. Insistiranjem na tome da su sloboda, otvorenost i javnost vlasti i dostupnost informacija ključna pitanja 21. veka, Pirati uspevaju da „gađaju” goruće probleme današnje demokratije, koje etablirani političari pokušavaju da stave pod tepih.
Zbog ovih problema, građani gube veru u demokratiju, jer sve jače osećaju da im je svaki izbor nametnut, da ih političke elite ne pitaju niti mare za njihovo protivljenje određenim odlukama, a da pri tome nametanjem novih pravila na internetu, poput onih sadržanih u trgovinskom sporazumu Akta, žele da im što više onemoguće dostupnost informacijama na internetu.
Generacije stasale na „Fejsbuku”, ali i one koji su za protekle dve decenije jednostavno navikle da im internet daje pristup mnoštvu informacija, ne žele da prihvate cenzuru.
I zaista svet se promenio, htele to da prihvate elite ili ne. One će morati kad-tad da prihvate to da se dosadašnji koncept autorskih prava na knjige, tekstove ili muziku prosto istopio stupanjem na scenu novih tehnologija.
Zahvaljujući novim tehnologijama, Pirati smatraju da mogu da prevaziđu i vladajući koncept „minimalne demokratije” u kojoj manjina odlučuje za većinu samo na osnovu njihovog izbora jednom u četiri godine.
Onlajn platformom „likvid fidbek” Pirati su omogućili da svi članovi njihove organizacije predlažu ideje, diskutuju i glasaju. Koncept koji bi možda mogao da uključi mnogo više građana u proces odlučivanja o zajedničkoj sudbini.
S druge strane, ne treba zaobići ni sve mane ovoga. Diskusija u kojoj se čuje glas svakog lako može da se pretvori u pometnju u kojoj pojedinci svojim neargumentovanim napadima remete donošenje odluke.
Zbog toga nemački futurolog Matijas Horks, sećajući se svojih studentskih dana sedamdesetih godina i zajedničkog života sa kolegama, primećuje da je neodrživo da svi žele da učestvuju u nečemu a da niko neće „da opere sudove”. Prema njegovom mišljenju, „bez emancipacije, nema transformacije” demokratije.
Vreme će pokazati da li će Pirati biti samo fusnota u istoriji evropske demokratije ili će zaista uspeti da nešto promene. Bez obzira na njihov uspeh, aktuelne političke elite moraće da prepoznaju vidljivu žeđ građana uobličenu u rečenici koju je na početku svog kancelarskog mandata rekao Vili Brant: „Odvažimo se na više demokratije”.
Nenad Radičević
objavljeno: 14.04.2012
.jpg)
