Izvor: Blic, 13.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guča poprište ljubavi
Guča poprište ljubavi
- Film 'Ljubavni sabor u Guči' biće muzička priča bazirana na matrici Romea i Julije, ali sa hepiendom. Montegi i Kapuleti su beli i crni trubači, a devojčica, ćerka najvećeg belog trubača, zaljubljena je u veoma perspektivnog i talentovanog mladog Cigančića, koji tek treba da postane muzička zvezda - kaže Dušan Milić, reditelj ('Jagoda u supermarketu'), koji za nekoliko dana, uz pomoć evropske filmske fondacije 'Euroimaž', počinje snimanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svog novog filma, za koji je napisao i scenario. 'Ljubavni sabor u Guči' biće premijerno prikazan na Berlinskom festivalu u februaru 2006. godine.
'Univerzalnost i humanost fabule, prenete na lokalni milje, bio je presudan da nam ‘Euroimaž’ dodeli sredstva za projekat. Guča je jedan od nekoliko autentičnih srpskih proizvoda. Strance ona užasno intrigira. Zato su nemački producenti i došli sa idejom da napravim ‘Guča mjuzik film’, kako su ga oni definisali. Pokušavam da ispričam sada priču o našoj trubi, kako je došla ovde i zašto su srpski i ciganski orkestri mnogo zanimljiviji svetu nego bugarski, rumunski ili mađarski, recimo', kaže Dušan Milić za 'Blic'. Da li je rasna razlika glavni motiv filma?
- To je bitan momenat u čitavoj priči, ali nije bitniji od ljubavnog. Kada sam razmišljao o priči koju bih mogao da napravim na sajmu trubača u Guči, odmah mi je pala na pamet da moram da imam priču o Ciganima i Srbima zato što je Guča jedna od glavnih dodirnih tačaka u njihovim životima. Postoji bela i crna trubačka muzika. Nametnula se ta već ižvakana matrica, ali ona uvek pali na svim prostorima: zabranjena ljubav, dvoje ljudi koji su različite boje kože... Da nema ljubavne priče, čitav taj crno-beli svet bio bi besmislen na neki način.
Kako definišete paralelu između dva naroda?
- Crni i beli se vide kao preslikani u ogledalu. Ko bude pažljivo analizirao, zapaziće da su bele familije identične crnim. One čak slave istu slavu, Đurđevdan, imaju istu ikonu u svojoj kući, bave se istim poslom, ali zbog rasnog sukoba ne vide koliko su slični. Ko čini glumačku podelu?
- Samo nekoliko profesionalnih glumaca naći će se u filmu: Mladen Nelević, Jovo Maksić, Nenad Okanović, Olga Odanović, a 80 odsto podele čine naturščici. Moja ideja bila je da čitav film radim sa naturščicima, ali se ispostavilo da su neke uloge vrlo komplikovane, pa nisam mogao da ih poverim ljudima koji prvu put staju pred kamere. Marko Marković, sin Bobana Markovića, i Aleksandra Malesijević, petnaestogodišnja devojčica iz Vranja, u glavnim su ulogama. Imam ideju da angažujem i Kjaru Čaplin, jednu od Čaplinovih unuka koja je prošle godina bila promoter Sabora trubača. Ona me podseća na njenu, verovatno, tetku Džeraldinu Čaplin, koja je igrala novinarku Bi-Bi-Sija u filmu 'Nešvil' Roberta Altmana. Hteo sam da napravim parafrazu na tu ulogu. Ali pitanje je da li ćemo uspeti da se dogovorimo oko termina. Kako ste zamislili 'Ljubavni sabor u Guči'?
- Što silom prilika, ograničen mogućnostima snimanja u Guči za vreme sabora na kome če biti 100.000 ili 200.000 ljudi, što vođen svojim idejama kako film treba da izgleda, odlučio sam se za dokumentaristički pristup. Biće to realistički snimljen film, sa kamerom iz ruke, dužim kadrovima, mnogo ljudi u kadru. To je ono što je možda trend i u evropskoj kinematografiji, ali se nisam prvenstveno rukovodio time. Kažu da je pesma 'Zajdi, zajdi', jedna od numera u filmu, rasplakala ljude iz 'Euroimaža'. Ko je zadužen za muziku?
- Muziku rade Dejan Pejović i Duško Gojković. Hteo sam da priča bude bazirana na solo deonicama, na dvoboju crne i bele trube, pa će zato u filmu biti zaista mnogo muzike. Ima mnogo tradicionalnih numera, ali i novih Pejovićevih kompozicija. Da li će 'Ljubavni sabor u Guči' provocirati poređenje sa 'Jagodom u supermarketu', budući da je opet reč o ljubavnoj priči s hepiendom?
- Vidim ovaj film u potpuno drugom svetlu u odnosu na 'Jagodu u supermarketu', ali verovatno će biti sličnosti. Ne može se pobeći od sopstva, od ličnog izraza. Ovo je sada možda više neka muzička melodrama, manje komedija. Akcenat je bačen na klasičnu ljubavnu priču i muziku koja tu priču podržava. M. Graf
