Izvor: Blic, 07.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grupna terapija na Terazijama
Grupna terapija na Terazijama
Pozorište na Terazijama je svečano otvoreno proletos kada nam je Skupština grada predala na korišćenje novu zgradu, a njegovo pokretanje i stavljanje u funkciju planiramo 13. oktobra sa programom 'Svetlosti pozornice', koji će se izvoditi i kasnije, najavljuje upravnik našeg jedinog muzičkog pozorišta Mihailo Vukobratović. Na pitanje da li su se četiri ansambla ove kuće adaptirala na bolje uslove, on kaže: 'Još se navikavamo.'
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Šta je najveći problem u boljem prostoru?
- Nije, naravno, problem, ali je zaista potrebno da se mi koji smo iz jedne veoma stare i gotovo razorene scene DK 'Vuk Karadžić' adaptiramo na novi, izvrstan prostor kakav je sada Pozorište na Terazijama. Znači, svako od nas mora da se snađe u novom prostoru, a naročito naša tehnička služba pred kojom su najveći izazovi. Upravo završeni Bitef je više nego podvukao značaj scenske tehnike, svetlosti zvuka.
- Beogradska pozorišta su tehnološki ravnopravna sa svetskim pozorištima i sada naše slike_arhiva, i svetlosne i zvučne, moraju biti na nivou tih sa Bitefa. Više ograničenja nema. Ko će prvi 'probati' tu tehniku?
- Upravo teku probe velike i lepe predstave 'Svetlosti pozornice' koju režira Stevan Bodroža, i on će prvi otkrivati mogućnosti naše nove scene. Reč je o kolažu, muzičkoj reviji koja ima svoj dramski oblik, pri čemu je dominantna priča o tome da Pozorište na Terazijama postoji 55 godina, da je igralo 'Malu Florami' i da će igrati 'Operu za tri groša'. Reč je o predstavama tipa 'best of mjuzik', muzičkoj reviji u kojoj je zastupljen veliki broj numera iz naših najvećih predstava kakve se često igraju u mnogim zemljama.
Ipak, nova scena traži i nešto posebno?
- To je 'Korus lajn' koji se sprema više od godinu dana i biće najzad izveden 26. oktobra. Sada ga vi režirate, zašto je došlo do promene?
- Kako je sticajem okolnosti nekoliko puta pomerano otvaranje zgrade, došlo je do, da tako kažem, prirodnog zamora materijala. Ansambl je nekoliko puta bio dovođen u to povišeno, pretpremijerno stanje, da bi potom premijera bila odložena. Mi se, znači, sa Dimitrijem Jovanovićem koji je počeo da radi 'Korus lajn' nismo razišli u lošim odnosima, samo je iscurila ta hemija koja mora da postoji između reditelja i ansambla. Iako nisam lično odgovoran za pomeranja otvaranja, ipak kao upravnik na neki način i jesam, stoga sam rešio da preuzmem odgovornost i završim predstavu. U toj predstavi igrači koji budu izabrani na audiciji treba da pokažu da su najbolji, hoće li biti tako i u vašoj verziji te priče?
- Pod utiskom tog filma ljudi imaju pogrešnu sliku samog mjuzikla 'Korus lajn'. U interpretaciji tog libreta mi ćemo do kraja sprovesti sve što u njemu piše i, naravno, da je to mjuzikl. Međutim, u čitanju tog teksta meni je kao reditelju bilo jasno da kada birate ljude kao što je ovde slučaj, kada vršite selekciju, audiciju, to po pravilu izaziva velike poremećaje u odnosima ljudi. Model 'Korus lajna' je model tipičan za grupnu terapiju, zbog toga je jedan od ključnih savetnika od pre dva meseca psihijatar. Muzičko pozorište nije samo briljantin, dečko voli devojčicu, devojčica voli dečka pa se na kraju zavole, muzičko pozorište jeste i to, ali i još mnogo drugih sadržaja. Postoji jedna floskula po kojoj u muzičkom pozorištu posle 'Korus lajna', koji je nastao sredinom sedamdesetih, više ništa nije isto. I ona je tačna. Željko Jovanović
