Izvor: Politika, 25.Avg.2010, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grinfild investicije iz SAD i BRIK
Kumulativni iznos stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji, od 2000. do kraja maja ove godine, dostigao je 14,7 milijardi USD. U 2009. godini, Srbija je, poput drugih zemalja u regionu i u svetu, bila pogođena svetskom ekonomskom krizom, pa je i SDI znatno opao. Kao svetla tačka, u toj godini, došao je aranžman sa Ruskom Federacijom (RF). Tako, RF je lane bila prvi i najveći investitor u Srbiji, ulažući preko pola milijarde USD. Nažalost, u ovoj godini ona je pala, ponovo, na 19. mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << investitora u našu zemlju, što sugeriše zaključak da, uprkos dobrim političkim odnosima dveju zemalja, ne postoji kontinuitet u razvoju ekonomskih odnosa sa ovom značajnom zemljom. Stručne analize pokazuju da postoji veliki prostor za izvoz voća. Rusija predstavlja ogroman potencijal za plasman jabuka, krušaka, kajsija i ostalog kvalitetnog voća, ali taj potencijal nije ni približno iskorišćen.
Rusko tržište, na primer, na godišnjem nivou uveze 1,34 miliona tona jabuka, dok je srpski godišnji izvoz u tu zemlju (2006) iznosio 25.396 tona, odnosno 1,87 odsto ukupnog ruskog uvoza. Razume se, ima mogućnosti za izvoz i drugih proizvoda, ali i za izgradnju prerađivačkih kapaciteta u Srbiji, gde bi mogli da se angažuju ruski investitori. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, čini Srbiju i prilično interesantnom za strane investitore i on je jedan od aduta koje Srbija ima u privlačenju stranih ulaganja u odnosu na druge zemlje. Neki strani ulagači došli su samo zbog toga da celokupnu proizvodnju bescarinski plasiraju u Rusiju.
Inače, najveći investitori dolaze iz Austrije, Grčke, Norveške, Nemačke i Italije, ulažući pre svega u bankarstvo, prerađivačku industriju, transport i telekomunikacije. Nažalost, ne postoji kontinuitet ulaganja glavnih aktera koji ulaze na tržište Srbije. Na primer, SAD, kao najveći investitor širom sveta, stvorile su Ju-Es-stil u Smederevu, ali je kasnije interes opao. Ipak, u prvih pet meseci ove godine SAD se nalaze na 4. mestu na listi stranih ulagača, posle Holandije, Austrije i Velike Britanije.
Problem je što je novac, u desetogodišnjem periodu, uglavnom dolazio po osnovu prodaje preduzeća u državnom vlasništvu. Tako, prodaja preduzeća, u velikoj meri, dovodila je do smanjenja zaposlenosti, a ne obrnuto. Priliv grinfild investicija bio je izuzetno mali. Očigledno, Srbija nije nudila odgovarajuće projekte – naročito one koji spadaju u čiste tehnologije i više privlače investitore. Danas u svetu sve više ima investitora iz grupe BRIK – Brazil, Rusija, Indija i Kina. Za Srbiju je mnogo važnije da privuče kapital putem grinfild investicija jer će se na taj način pokrenuti ciklus proizvodnje novih proizvoda, povećati kvalitet proizvoda i usluga i zaposliti novi radnici. Na taj način će privući novu tehnologiju i nove brendove, koji će biti mamac za ostale da dođu i ulažu u tranzicione zemlje.
Zašto grinfild investicije ne dolaze u Srbiju? Odgovor na ovo pitanje možemo naći u poslednjem izveštaju Svetske banke o poslovanju u 2010. godini („Duing biznis” 2010), koji obuhvata 183 privrede širom sveta. Srbija se, po poslovanju s njom, našla na 88. mestu od 183 zemlje. Istina, u poređenju sa 2009. godinom, ona je u celini uzev popravila rejting za dva mesta, sa 90. na 88. mesto na rang-listi. Do poboljšanja je došlo samo po dva osnova i to: po osnovu uslova za početak biznisa, rangirajući se na 73. mesto od 108. mesta koje je držala u 2009. godini i po osnovu odobravanja kredita, sa 12. na 4. mesto u svetu. Ostali parametri koji određuju poslovanje sa Srbijom su se pogoršali, u odnosu na 2009. godinu. Na primer, po osnovu dobijanja građevinske dozvole pogoršala je imidž od 172. na 174. mesto, po uslovima za registraciju vlasništva sa 99. na 105. mesto, po proceduri plaćanja poreza sa 126. na 136. mesto, a po proceduri zatvaranja biznisa je na 102. mestu, kao i u prethodnoj godini.
Dakle, potrebno je stvoriti bolju poslovnu klimu, nastaviti s reformama i učlaniti se u STO, što će podići poverenje investitora. To svakako podrazumeva i smanjenje korupcije i kriminala, otklanjanje administrativne neefikasnosti i podizanje efikasnosti pravnog sistema.
Magistar ekonomije, Elektrosrbija, Beograd
Milena Vučićević
objavljeno: 25.08.2010.
