Izvor: Vostok.rs, 12.Jun.2011, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Granit“
12.06.2011. -
Krajem 60-ih godina prošlog veka u SSSR je počeo rad na izradi protivraketne rakete dalekog dometa „Granit". Kompleks „Granit" je posedovao niz kvalitativno novih svojstava. Prvi put je stvorena raketa dalekog dometa s autonomnim sistemom upravljanja. Sistem za upravljanje na samoj raketi gradi se na osnovu moćne računarske mašine uz korišćenje nekoliko informacionih kanala, što omogućava uspešno razabiranje u složenom instrumentu za pravljenje smetnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i pozicioniranje pravih ciljeva na fonu svih smetnji. Raketa ima bogato isksutvo u stvaranju elektronskih sistema veštačkog intelekta, koje omogućava da se deluje protiv pojedinačnog broda na principu „jedna raketa – jedan brod" ili u „jatu" protiv jedinice brodova. Rakete same raspoređuju i klasifikuju ciljeve po važnosti, biraju taktiku napada i plan njegovog izvođenja. Za isključivanje greške prilikom izbora manevra i pogađanja upravo zadatog cilja na računarsku mašinu na samom PKR ugrađeni su elektronski podaci o savremenim klasama brodova. Osim toga, u mašini postoje i čisto taktički podaci, na primer, o tipu jedinica brodova, što omogućava da se definiše ko je ispred nje – konvoj, krstarica ili desantna grupa i da se pogode glavni ciljevi u njenom sastavu.
Rakete novog univerzalnog raketnog kompleksa treće generacije „Granit" imale su kako podvodni, tako i nadvodni start, domet 550 km, običan ili nuklearni bojni deo, nekoliko elastičnih adaptivnih trajektorija (u zavisnosti od operativne i taktičke situacije u morskom i vazdušnom prostoru rejona operacije), brzina leta 2,5 veća od brzine zvuka. Trotilski ekvivalent bojnog dela svake rakete ekvivalentan je 618 kg, prečnik delovanja napadačkih faktora 1200 metara. Kompleks obezbeđuje plotunsku paljbu svim bojnim kompletom. Usled toga stvoreni kompleks je prvi put stekao mogućnost rešavanja bilo kog zadatka morskog boja grupe vatrenih sredstava jednog nosača. Na osnovu iskustva borbene i operativne pripreme ratne mornarice vidi se da je skoro nemoguće uništiti takvu raketu. Čak i ako se „Granit" pogodi protivraketom raketa zbog svoje ogromne mase i brzine može da sačuva početnu brzinu leta i da u konačnom doleti do cilja.
Izvor: Golos Rossii, © kollaž: «Golos Rossii»
