Izvor: B92, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani u minusu 10 milijardi
Beograd -- Ukupan iznos dozvoljenog minusa po tekućim računima građana Srbije dostigao je 10,1 milijardu dinara.
Prema podacima Narodne banke Srbije iz juna ove godine, to zaduženje je na dan 31. maja bilo 115 miliona evra. Retki su zaposleni koji ne koriste pozajmicu po tekućem računu, koju većina banaka odobrava u visini jedne plate. Iako je pozajmica predviđena za povremeno korišćenje, većina ulazi u minus, postepeno ili odjednom, najčešće do maksimuma, a potom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se teško vraća u plus.
Pojedine banke imaju uslov da na svaka tri meseca, ili šest, klijent mora da bude na takozvanoj pozitivnoj nuli da bi korišćenje dozvoljenog minusa bilo produženo. Druge, pak, s prvom uplatom primanja na tekući račun odobravaju pozajmicu do daljeg, a važno je da je plata redovna.
Bankari dobro zarade na dozvoljenom minusu, a novac dat na takvu pozajmicu spada u najskuplji. Nije tajna da banke plate svojim zaposlenima mogu da isplaćuju samo na osnovu zarade na kamatama na dozvoljene minuse. Cena korišćenja tih pozajmica veća je nego cena bilo kog gotovinskog kredita. Mesečna kamata veća je od dva odsto. Gledano na godinu dana, to je efektivno 30, 40, pa i više procenata. Na nedozvoljen minus ona se kreće oko pet odsto mesečno. Tako banka HVB naplaćuje korišćenje pozajmice po tekućem računu 30,61 odsto godišnje, efektivno, dok je za nedozvoljeno prekoračenje kamata 48,23 odsto godišnje. U Srpskoj banci korišćenje dozvoljenog minusa košta 26,26 odsto godišnje, a nedozvoljenog 43,28 odsto godišnje, efektivno. Poštanska štedionica naplaćuje kamatu od čak 48,15 odsto godišnje na dozvoljen minus, dok na nedozvoljen obračunava naknadu od pet odsto mesečno i efektivnu kamatnu stopu u visini zatezne kamate.
Građani Hrvatske zaduženi su mnogo više od građana Srbije po osnovu dozvoljenih minusa po tekućim računima. Samo pet odsto zaposlenih ne koristi te pozajmice, što je oko 70.000 građana, dok su ostali po tom osnovu dužni 616 miliona evra.
