Izvor: Politika, 16.Dec.2012, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad bez javnog kupatila
Nijedno u prestonici ne radi od 2004. godine. – Ekonomska neisplativost jedan od razloga zbog kojeg su javna kupatila poput onih u Mišarskoj ulici 8, Gospodara Vučića, u blizini Cvetkove pijace, u Ulici admirala Geprata 14 prestala da rade
„Obavezno se okupajte u javnom kupatilu” – piše u Turističkom vodiču Budimpešte. Posetioci Beograda takvu mogućnost nemaju jer nijedno od javnih kupatila u prestonici ne radi od 2004. godine.
Tada je poslednje mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za te namene, kompleks javnog toplog kupatila „Dunav” u Ulici cara Dušana 45 zatvoren. Danas se koristio za snimanje spotova, filmova, za izložbe čak su u njemu i žurke organizovane.
Pre četiri godine najavljeno je da će se prostorije tog spomenika kulture pretvoriti u kulturni centar. Bio je raspisan konkurs i izabrana tri najbolja idejna rešenja koja bi mogla da posluže za preuređenje starog amama ali ništa nije realizovano.
– JTK „Dunav” je prestalo da radi jer je stanje objekta i instalacija vodovoda i kanalizacije, elektroinstalacije, termotehničke instalacije, protivpožarna zaštita ne ispunjavaju tehničke uslove, propise i standarde za bezbedno korišćenje i funkcionisanje zdanja. Mogućnost da se osposobi deo u kome se obavljalo kupanje i tuširanje, nije realna bez sagledavanja rada kompleksa u celini. U zavisnosti od opredeljene namene svrsishodno je uraditi kompletnu sanaciju, rekonstrukciju i revitalizaciju kompleksa – kažu u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove koje je do pre osam godina održavalo JTK „Dunav”.
Čak i kada je u „Dunav” kupatilu moglo da se istušira i okupa ono je poslovalo, tvrde u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, na granici isplativosti. Korisnici su uglavnom bili građani koji nisu imali kupatilo, siromašni, podstanari, studenti, penzioneri, prodavci na pijacama iz unutrašnjosti koji su spavali u kamionima ili tezgama, sezonski radnici...
Ekonomska neisplativost samo je jedan od razloga zbog kojeg su javna kupatila poput onih u Mišarskoj ulici 8, Gospodara Vučića, u blizini Cvetkove pijace, u Ulici admirala Geprata 14 prestala da rade. Mnoga od njih, između dva rata, kaže Dragomir Dik Manojlović, arhitekta, zidana su kao socijalne ustanove u kojima se moglo okupati ali i oprati i ispeglati veš.
– Često sam odlazio u javno kupatilo u Mišarskoj ulici. Moglo se birati korišćenje tuša ili kade, bili su kao i u drugim javnim kupatilima odvojeni muškarci i žene. U Domu zdravlja Vračar takođe je postojalo javno kupatilo i radilo je do pre dve decenije. Cene u svim bile su popularne – priseća se Manojlović.
Beskućnici se zimi ne kupaju
Pre više od dva meseca, na Svetski dan beskućnika, volonteri Crvenog krsta Palilule pokrenuli su inicijativu da se otvori javno kupatilo i još jedno zimsko sklonište.
– Kako u ovom periodu ne postoji mogućnost da se otvori javno kupatilo, preorjentisali smo se na sakupljanje peticije da se otvori zimsko sklonište. Ipak, treba reći da potreba za javnim kupatilom postoji pa će ta inicijativa biti pokrenuta ponovo na proleće. Oko 72 odsto naših ispitanika koji žive na ulici u proseku se kupa jednom nedeljom. Napominjem da je istraživanje rađeno u junu. Tada su nam rekli da se kupaju uglavnom na Adi Ciganliji i rekama. Zimi nemaju gde. Kažu da po kontejnerima pronalaze dezodoranse pa se time, osvežavaju. Sve to nije dovoljno da se održi minimum dostojanstva – objašnjava Marko Tomašević, stručni saradnik Crvenog krsta Palilula.
Kada je rađeno istraživanje radi utvrđivanja potreba beskućnika, ispitano je 45 beskućnika, što je relativno veliki broj jer su oni uglavnom nedostupni ili ne žele da pričaju.
Amami – spomenici kulture
Parno kupatilo braće Krsmanović, Cara Dušana 45
Kompleks „Parnog kupatila braće Krsmanović”, poznat i kao Javno toplo kupatilo „Dunav” formiran je od 1901. godine do dvadesetih godina 20. veka oko ostataka nekadašnjeg „Malog amama”, za koji se pretpostavlja da potiče iz 18. veka.
U središtu kupatila nalazi se kružni bazen – amam i manji bazen poligonalne osnove, sa hladnom vodom. Temelji prostorije sa kružnim bazenom, kao i kanali ispod bazena, predstavljaju ostatke starijeg objekta turskog amama. Za spomenik kulture proglašen je 2001. godine.
Amam kneza Miloša, Admirala Geprata 14
Sagrađen je 1836-1837. godine prema principima turskih javnih kupatila. Predstavljao je sastavni deo tadašnjeg dvorskog kompleksa kneževih sinova Miloša i Mihaila Obrenovića, koji je potom služio potrebama Ministarstva finansija. Od celog kompleksa do danas sačuvao se jedino amam, prizemna zgrada sa isturenom odžaklijom.
Pretpostavlja se da je objekat izveden prema zamisli Hadži Nikole Živkovića, „dvorskog” neimara kneza Miloša, kome se pripisuju najznačajnije građevine u Beogradu iz ovog perioda –
Konak kneza Miloša u Topčideru i Konak kneginje Ljubice. I pored toga što dimenzije zgrade nisu velike, ona ima sve sastavne delove amama – šadrvan, kapaluk, halvat, haznu i ćulhan.
Amam u Donjem gradu Beogradske tvrđave – Planetarijum
Pretpostavlja se da je podignut između 1860. i 1867. godine, kada su ključevi grada iz turskih konačno prešli u srpske ruke. Za vreme Prvog svetskog rata amam je služio kao vojničko kupatilo, ali je kasnije devastiran i razoren eksplozijom u obližnjoj Istočnoj kapiji 1944. godine.
Godine 1962. nakon osnivanja Zavoda za Zaštitu spomenika kulture grada Beograda, pristupilo se obnovi amama kao objekta neospornih spomeničkih svojstava. Dve godine kasnije rekonstrukcija objekta je privedena kraju i naredne tri godine amam je čekao svoju novu namenu. U njemu je 1967/68 smešten planetarijum Astronomskog društva „Ruđer Bošković”.
D. Mučibabić – B. Vasiljević
objavljeno: 16/12/2012
