Izvor: Vostok.rs, 23.Apr.2013, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gospodine predsedniče, vaše mesto je iza rešetaka
23.04.2013. -
Međunarodno pravo od instrumenta za regulisanje konflikta između država pretvara se u palicu svetskog imperaijalizma koja se obrušila na glave država koje dozvoljavaju sebi da vode politiku nezavisnu od mišljenja SAD i njihovih saveznika.
Do takvog zaključka došao je poznati ruski pravnik, stručnjak za međunarodno pravo, magistar prava Aleksandar Mezjajev. On je čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ponudio novi termin – novo paralelno represivno pravo.
- Obično se smatra da je međunarodno pravo kao takvo uvek pozitivno. Ali to je iluzija: do 1945. godine ono je opravdavalo kolonijalizam i ratove. Zato savremeno progresivno međunarodno pravo uspostavljeno posle konferencije u Jalti 1945. godine treba sačuvati kao važnu vrednost. Nažalost, trenutno čitav sistem međunarodnih sudova nasilno ga menja, ukidajući osnovne norme. Navešću primer: progresivno međunarodno pravo utvrđuje imunitet šefova država i vlada. Ali danas međunarodni sudovi razaraju ovu normu i stvaraju novu, kada šefovi država mogu da budu uhapšeni odlukom međunarodnih sudova.
Tačnije, trenutno šef bilo koje države, bilo da je predsednik ili monarh, može da bude uhapšen na osnovu toga što je neka struktura našla njegovu delatnost protivzakonitom?
- Da. Pri tome dovoljne su sumnje. Ni o kakvim dokazima krivice nema reči. Primera je mnogo: U Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju to je Slobodan Milošević koji je umro u zatvoru, Radovan Karadžić i Milan Martić, oni su bili šefovi država, mada i nepriznatih. Što se tiče Međunarodnog krivičnog suda, to je svrgnuti i ubijeni libijski lider Moamer Gadafi, to je presednik Obale slonovače Loran Gbagbo – 18. avgusta 2011. godine bio je uhapšen i optužen za ekonomski kriminal, 30. novembra je prebačen u Hag, gde su ga optužili za zločine protiv čovečnosti. To je predsednik Sudana Omar Al-Bašir – 21. jula 2008. godne Međunarodni kriviči sud dao je nalog za njegovo hapšenje na osnovu optužbe za genocid povodom konflikta u Darfuru, gde su, kako se tvrdi, bila u pitanju etnička čišenja. I postoje sve osnove da se smatra da je otprilike ista sudbina pripremljena za aktualnog predsednika JAR Džejkoba Zumu. Smatram da je potrebno obratiti pažnju na činjenicu da je u pogledu Zume „zloslutni znak“ Međunarodnog krivičnog suda bio poslat dva dana pre otvaranja samita BRIKS u JAR 27. marta 2013. godine. Da podsetim da je samo formrianje BRIKS izazvalo gnev SAD, i da je JAR nekoliko godina težilo stupanju u ovu organizaciju. Sama činjenica da Međunarodni krivični sud preti predsedniku gonjenjem dva dana pre otvaranja važnog samita u njegovoj zemlji navodi na ozbiljna razmišljanja. Jer u velikoj politici ništa se ne dešava slučajno!
Recimo, nalog za hapšenje je ispisan. Ali šef države je zaštićen zakonodavstvom svoje zemlje: on ima neprikosnovenost. Uz to ako lider nije tiranin, ljudožder, krvopija, stanovništvo će ga podržavati, pa i policija neće ispuniti odluku nekog stranog suda. Na kraju krajeva na raspolaganju on ima armiju!
- Mi smo već videli kako se to radilo sasvim mirno. Slobodana Miloševića nije zaštitila ni armija, ni unutrašnje zakonodavstvo zemlje. Zemlja se stavlja pod sankcije, dospeva u izolaciju, stanovništvo se dovodi pred izbor: ili će sankcije biti pooštrene, ili ćete nam dati svog predsednika. Izvesno vreme stanovništvo možda podržava šefa države, ali prolazi vreme i pre ili kasnije nalazi se unutrašnja opozicija koja kaže: hajdete radi blaga svih nas da žrtvujemo jednog čoveka! I žrtvuju ga! Mi smo sve to videli... A ako sankcije ne prorade, onda se dešava direktna intervencija, kao u Obali slonovače. Francuske trupe pod komandom UN jednostavno su razrušile predsedničku palatu i otele predsednika Lorana Gbagba.
Ali on je uzrpirao vlast, što se pretvorilo u građanski rat u zemlji... Zar je loše ako mora da snosi odgovornost za to?
- Samo na prvi pogled izgleda da niko ne može da izlazi van okvira prava. To su iluzije. Već je formirana klika koja ne odgovara ni pred kim. Govorim o međunarodnim sudijama i međunarodnim tužiocima. Lider države može da bude pozvan na odgovornost prema nacionalnom pravu svoje zemlje, što mi vidimo na primer u slučaju impičmenta. A međunarodni tužioci i sudije pod dejstvo nacionalnog zakonodavstva ne potpadaju po svom statusu, a po nromama međunarodnog prava od bilo kakve odgovornosti su oslobođeni. Tačnije za razliku od šefova država, mogu nekažnjeno da vrše svaku samovolju.
Koje mere se mogu preduzeti da se ne dopusti zamena aktualnog međunarodog prava onim koje sada isprobavaju međunarodni sudovi?
- Treba se surpotstavljati delatnosti međunarodnih sudova. Trenutno oni se podražvaju kao opšta vrednost međunarodne zajednice. Treba razjasniti pozadinu pojedinih odluka suda, koje imaju malo zajedničkog sa prekidanjem nekažnjivosti, kažnjavanjem međunarodnih zločinaca i slično. Važak korak u tom pravcu Rusija je već učinila: u poslednjoj redakciji koncepcije spoljne politike podvači se da moramo da se borimo za očuvanje aktualnog međuarodnog prava.
Da li će ući u upotrebu termin novo paralelno represivno pravo ili ne, pokazaće vreme. Ali sada je važno drugo: sistem međunarodnog prava posle konferencije u Jalti stvaran je u interesima svih zemlja i uz učešće svih zemalja. On je dokazao svoju životvornost. Treba li ga menjati da se udovolji pojedinim zemljama kojima ne odgovara uspostavljeni međunarodni poredak?
Vera Žerdeva,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
