Izvor: Blic, 19.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorka pilula u čokoladi
Gorka pilula u čokoladi
To je priča koja se bavi nečim što je vrlo prisutno u našem savremenom načinu života: otuđenjem i raspadom porodice, nedostatkom topline i prisnosti među bližnjima, rekao je Mihajlo - Miša Janketić na početku razgovora za 'Blic' govoreći o predstavi 'Bolest porodice M' Fausta Paravidina, u režiji Larija Zapije, čija je premijera večeras (20.30) na Sceni 'Bojan Stupica'. Sem Janketića koji igra Luiđija, oca porodice, uloge tumače Katarina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Žutić, Dubravka Kovjanić, Dubravko Jovanović, Nikola Vujović, Miloš Vlalukin, Slobodan Pavelkić. Kostimograf je Boris Čakširan, kompozitor Duško Rapoitec, a dizajn scene potpisuju Dalibor Laginja i Deni Šesnić.
Razgovor je vođen u bifeu JDP-a, posle jedne od napornih proba, u kome gos’n Sale, šef bifea, domaćinski režira situaciju: 'Ako fali, ima da se pribavi šta kome treba, posle napornog rada da se razgali'. I dok su glumci okupljeni za jednim stolom ćaskali o upravo završenoj probi, Miša Janketić za 'Blic' kaže: 'I po literaturi i po načinu rada i po ulozi koju igram ovo je, u izvesnom smislu, za mene nešto novo. Radeći s vrlo inventivnim rediteljem i dobrom ekipom s radošću sam se bavio tom teškom, ozbiljnom, tako prisutnom temom otuđenja u porodici. Konkretno, reč je o starom ocu dve ćerke i sina i majci koja je napustila porodicu jer nije mogla da izdrži skoro potpuni izostanak komunikacije među članovima porodice. Na primer, kad telefon zazvoni oni su toliko zblanuti da niko ne podiže slušalicu. Navikli da ne komuniciraju ni jedni s drugima ni s drugim svetom. Izgubljenost, praznina, pustoš u kojoj moj Luiđi reaguje poput većine ljudi. Kako?
- Tako što beži u bolest; odustaje od života zaklanjajući se iza mentalnih i fizičkih smetnji da bi bio negovan, tačnije da bi privukao pažnju, da bi ga ispoštovali jer ga ne poštuju po onome što je stvorio i što jeste. Zanimljiv lik za glumačku kreaciju i tako prepoznatljivo sa stanovišta realnosti i spoznanja onoga što se dešava u tolikim porodicama. Nemamo vremena jedni za druge, nema bliskosti među bližnjima, čak i kad se čovek razboli, čak i kad su ljudi sticajem nekakvih okolnosti sami u kući teško se uspostavlja kontakt. Bolest koja se razvija i dobija oblike potpunog raspada.
Deluje veoma mračno?
- Reditelj je tu gorku pilulu servirao uz čokoladu, predstava je protkana duhovitim, čak komičnim situacijama, dakle nije lišena zrna optimizma. Ostaje nada da će te ćerke tamo negde pronaći neki svoj motiv, smisao i identitet. To pitanje identiteta, posebno mladih ljudi, takođe je bolno mesto naše realnosti. Iz koje perspektive vi gledate na to?
- Godinama radim sa mladima, sa studentima. Imam i decu, družim se sa njihovim prijateljima. Moj dom je u tom smislu otvoren. I čini mi se da sve više i više mladih ljudi hrli ka tzv. kolektivnom identitetu. Pojednostavljeno rečeno, to su 'grobari', 'delije', pripadnici ove ili one sekte, političke opcije, pa i ekstremnih ideoloških koncepata. Ima toga i u modi: šminkeri, dizelaši, ovi, oni... nema individualnosti čak ni u oblačenju. Dominira pusta kolektivna identifikacija. To jeste naoko lakši put, ali se teže dolazi do spoznaje samoga sebe, a čovek koji to ne dosegne - teško da može nešto ostvariti u životu. Može li umetnost da ponudi neko rešenje?
- Umetnost može, ka čemu i ovaj komad teži, da ljudima pomogne u prepoznavanju stvari, da im kroz umetnički doživljaj eventualno pomogne da se suoče sa problemom; a to nije malo. Rekli ste da je i po literaturi i po načinu rada ovo nešto novo u vašem inače bogatom iskustvu...
- Fausto Paravidino je mlad, u svetu vrlo popularan pisac koji u ovom komadu minimalnim izražajnim sredstvima, jednostavnim jezikom, u zanimljivim dramaturškim varijantama govori o ozbiljnoj pošasti današnjice. Reditelj Lari Zapija, koji je u ovom pozorištu imao diplomsku predstavu pre više od 15 godina, a u međuvremenu je napravio inostranu karijeru, ima način rada koji meni imponuje. Donosi dobro raspoloženje, duhovit je, tačno zna šta hoće. Rekao bih da je istražitelj, da teži suštinskom obračunu s klišeima i šablonima.
Tanja Nježić
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
