Izvor: Blic, 13.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Golema voda na Balkanu
Golema voda na Balkanu
Makedonski glumac Meto Jovanovski, i dalje izaziva pažnju naše javosti ne samo zbog brojnih uloga ostvarenih u jugoslovenskom filmu već i ulogama odigranim kasnije, nakon raspada Jugoslavije. Nije mali broj pozoršnih uloga koje je ovaj glumac odigrao u savremenim makedonskim predstavama od kojih su neke, na zadovoljstvo publike, gostovale i kod nas. Na trećem međunarodnom festivalu 'Slavija 2004.' Meto Jovanovski je nastupio u okviru paralelnog programa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Portret glumca'. Tom prilikom za njega je, drugi takođe bivši jugoslovenski glumac, Radko Polič, rekao da je reč o velikom glumcu koji bi da je igrao na engleskom, ruskom, francuskom ili nemačkom jeziku, bio svetska veličina. Komentarišući svoj nastup u Slaviji Meto Jovanovski za 'Blic' kaže:
'Portret glumca je prilično relativna stvar, čak i kad se sam predstavlja. Najbolji način da se to uradi jeste naravno predstava, ali ona zahteva angažovanje mnogo drugih ljudi tako da sam odlučio da moj porteret zapravo bude jedno podsećanje na ono što sam radio ovde.' Sa ili bez sentimentalnosti?
- Hteo sam da to bude podsećanje na ono što smo nekad radili zajedno, bilo ovde u Beogradu, bilo na ono što sam radio sa beogradskim glumcima, koji su često dolazili u Skoplje. Što se tče sentimenta ili nostalgije, nije reč o tome. To je slika jednog vremena, to smi mi, koji smo radili tako kako smo radili i što se sada nekome može, ali i ne mora, dopadati. Ovom prilikom smo se samo kratko podsetili filmova koje smo radili, predstava koje smo igrali i u koje smo verovali, ali i predstava koje upravo igramo. Bez obzira na duže odustsvo, publika vas je burno pozdravila u Pozorištu Slavija?
- U proteklih desetak godina gostovali smo u Beogradu i Novom Sadu sa predstavama kao što su 'Zločin i kazna' koju je režirao Egon Savin, zatim Čehovljevim 'Ujka Vanjom', radio sam neke filmove kao što je recimo 'Stršljen' ili 'Nečista krv'. Ta komunikacija je stalna i verovatno je to razlog zbog koga publika reaguje tako prisno.
Od čega najviše 'pati' danas makedonsko pozorište?
- Verovatno od sličnih stvari kao i vaše. Kada je reč o privatnoj produkcji onda su to manje, jeftinije opremljene predstave koje nešto moraju i da zarade, dok su velike predstave rađene uglavnom prema onome što se radi u celoj Evropi. Naša razlika međutim potiče od onoga što se zove naš mentalitet, razlikuju se ljudi iz dva sela a kamo li na tolikom prostoru. Šta je sa takozvanim balkanskim senzibilitetom postoji li on uopšte?
- Balkan je Balkan, mi se međusobno nadopunjavamo, odlikuje nas jedan slovenski, setni senzibilitet koji se prostire odavde do Moskve i Kijeva. Zato ja volim Čehova, Dostojevskog, Gorkog, te pisce koji se poklapaju sa našom književnošću. Svi mi ovde smo, uz sve razlike, i veoma slični. Šta mislite o Balkanu kao tamnom vilajetu?
- Nije samo Balkan takav. Sve što se dešava poslednjih sto godine dešava se u Evropi, dok je Balkan tu bio samo na obodima dešavanja, zabavljen svojim problemima. Cela zemaljska kugla je stalno opožarena, na svakom koraku se vode neki mali ratovi i kao da je u toku neki mali treći svetski rat. Svuda se dešava velika ljudska tragedija koja traje više od dve hiljada godina, iako se mi sve vreme molimo Bogu. U festivalskom odboru smo sazanali da radite neke nove fimove; o čemu je reč?
- Snimao sam dva nova filma koji su skoro gotovi. Prvi je radio Igor Trajkovski, naš Makedonac koji živi u Češkoj, i zove se 'Golema voda'. On bavi se decom čiji su roditelji stradali u vreme rata i u doba informbiroa. Scenario za drugi film je pisao Jordan Plevneš, naš pisac koji živi u Parizu, a režirao ga je Vlado Cvetanoski. Ta je savremena tema u kojoj jedan Francuz dolazi na Balkan u potrazi za tajnim spisima. Obilazeći razne manastire otkriva ono što se danas dešava na Balkanu. I tako, okreni obrni, eto nas na Balkanu. Željko Jovanović
