Izvor: Politika, 21.Feb.2011, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godine koje su pojeli skakavci
Ako se ovako nastavi, u opasnost bi se mogao dovesti čitav (nazovi) demokratski sistem
U Srbiji vlade padaju poput zrelih krušaka.Od uvođenja višestranačja, naš politički život odvijao se stihijski, gotovo bez pravila, i u njemu je sve bilo moguće – da velike strankegutaju male, da maleucenjujuvelike, da crvenepostanu crne, da crnepostanu crvene, i, sve u svemu, imali smo pravi galimatijas u kome se retko znalo ko je s kim, a ko protiv koga, kao i za šta se ko zalaže.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Jedino je opstajalo jedno,gotovo gvozdeno, pravilo. Nijedna vlada nije mogla mirno da dočeka kraj mandata. Izuzetak je prva vlada Mirka Marjanovića (1994–1998), ali čak i ta vlada nije bila jaka, već joj je legitimitet davao sveprisutni srpski Džingis-kan – Slobodan Milošević. Demokratija se tako pretvarala u farsu, a institucije su menjale oblik prema onima koji su ih trenutno opsluživali.Političke stabilnosti nije bilo ni za lek, a umesto uređenog političkog prostora, imali smo, i nažalost, još uvek imamo, politički haos.
Razlozi tome su mnogobrojni, ali je samo jedan suštinski. Reč je orđavom istorijskom krugu kojem smo izloženi, a koji je rezultirao nedostatkom demokratskih tradicija i manjkom referentnog demokratskog iskustva.O ovomegovori razvoj klasičnog, tzv. vestminsterskog, parlamentarnog modela, koji se u Engleskoj, tokom nekoliko vekova, razvijao na mahove i u kontinuitetu kroz niz parlamentarnih reformi, koje su konačno omogućile mirnu tranziciju od oligarhije ka participativnoj demokratiji, sa tradicionalnim političkim strankama i predvidljivim parlamentarnim većinama.
Za razliku od takvog, uglavnom mirnog i evolutivnog puta razvoja obeleženogstalnim usavršavanjemdemokratskih procedura,u Srbiji imamo rđav istorijski krug,u kojem se najpre formira izvesna oligarhija, koja tvrdokorno štiti svoje interese, da bi, onda, ona bila smenjena nekom manje ili više nasilnom revolucijom (prevratom, atentatom, izgnanstvom itd.), u kojoj na njeno mesto dolazi druga oligarhija, ponašajući se identično, opet izazivajući nasilne otpore protiv sebe. Tako je bilo i kada su Karađorđevići smenjivali Obrenoviće, i kada su komunisti smenjivali Karađorđeviće, i kada su miloševićevci smenjivali stambolićevce, i kada su petooktobarci smenjivali miloševićevce.
Da petooktobarci ne bi bili smenjeni u maniru svih prethodnih garnitura moraće podstaknuti nesmetanu tranziciju od oligarhije ka parcipativnoj demokratiji, jer im, iz dana u dan, sve više nad glavom visi Damoklov mač nezadovoljstva građana.Aordinarna je činjenica da svaki sistem postaje neodrživako je u njemu više nezadovoljnih negoli zadovoljnih.
To je moguće učiniti institucionalnim reformama – povratkom političkog života u parlament, demokratizacijom stranaka i stimulisanjem najkvalitetnijih ljudi da se uključe u politički život (činjenica je da kod nas u politici nisu najkvalitetniji ljudi, već, uz časne izuzetke, uglavnom „trećepozivci”).
Veoma je bitno,takođe,da se sprovede striktna podela nadležnosti u državi, da bi se znalo ko je za šta odgovoran, kako bi se mogli rešavati kiksevi „mangupa u našim redovima”, koji se više ne bi mogli zaklanjati iza tuđih političkih skuta. Konačno, veoma je bitno da se zna ko se za šta zalaže, ko je desnica, ko levica, ko je npr. za NATO, ko je protiv, kako bi građani znali kako da glasaju i kako im se ne bi više podastirao idejni i ideološki bućkuriš koji puca kao mehur od sapunice u susretu sa stvarnošću.
Dakle, svako jasno i glasno neka kaže za šta se zalaže, a narod neka glasa i neka prati šta se čini sa njegovim glasovima. Tako će i koalicije biti principijelnije, svakako i stabilnije, i, što je važnije od bilo kakvih stranačkih interesa, čitav sistem biće održiv, jer ako se ovako nastavi u opasnost bi se mogao dovesti čitav (nazovi) demokratski sistem, uz ponovnu ponudu raznoraznih čvrstorukaških alternativa, koje, iz mraka, s radošću gledaju na laganu autodestrukciju krhke srpske demokratije.
*Naučni saradnik, Institut društvenih nauka
Neven Cvetićanin
objavljeno: 21.02.2011
