Izvor: Blic, 26.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glumci su spasili domaći film
Glumci su spasili domaći film
Na pitanje o čemu je reč u najnovijem filmu 'Mehanizam' u kome Nikola Kojo igra jednu od glavnih uloga, pogotovu što u reklamnim spotovima teče krv na sve strane, naš sagovornik kaže: Reklama je koncipirana tako da postigne efekat ali nije baš odgovarajuća. Tačno je da je film malo hevi ali njegova osnovna poruka je obrnuta. To znači, da bismo pokazali kako nasilje nije dobro, mi ne možemo da prikazujemo cveće i leptiriće. Drugo, film >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ima neku vrstu teze koja u stvari objašnjava da je svako u određenom momentu spreman da učini nešto kako bi se izvukao iz teške situacije.
To su dva zanimljiva mesta koja možda imaju direktne veze sa aktuelnim trenutkom?
- Ovaj film nije imao tu ideju da bude hrabar. Naprotiv, imali smo nameru da pobegnemo od politike i da nadiđemo njegov eventulano lokalni karakter. Na našu nesreću, mi smo živeli u državi u kakvoj smo živeli i zbog toga i ovaj film ima vezu sa stvarnošću o kojoj svi govore. Tandem Nikola Kojo - Dragan Bjelogrlić ili kako vas zovu Koja i Bjela, nije se angažovao u proteklom vremenu ni za ni protiv. Bili ste po strani.
- U politiku se nisam nikada mešao niti ću se ikada angažovati. Mene politika kao disciplina uopšte ne zanima. U proteklih deset godina sam mislio kako sam mislio, glasao sam tako kako sam glasao, izlazio na ulice kada sam hteo i kada je trebalo, ali nisam izlazio ni za kakve govornice jer sam se devedesete godine opekao. Na šta konkretno mislite?
- Neki ljudi su nas gurali na govornicu kod česme, mi smo nešto pričali da bi oni vrlo brzo ušli u neke koalicije i dilove. Onda sam rekao sebi: više se emotivno neću uplitati i da ću na umu imati samo egzistenciju, svakodnevni život. Mi smo se sve ovo vreme bavili svojim poslom - pretpostavljam da i Bjela misli isto - pokušavali da sistemom gledanja u svoj tanjir učinimo da bude bolje nama, našoj porodici i prijateljima. I to je moj glavni politički stav. Surovi profesionalizam. Da su se u ovoj zemlji mnogi ljudi bavili svojim poslom umesto politikom, davno bi nam bilo bolje. Nama se sve ovo i dešavalo zato što je neko strašno želeo da se svi bavimo politikom, da znamo ko je predsednik nekog izvršnog odbora ili mesne zajednice, a ne da gledamo koliko imamo u frižideru, i da li nam je toplo u kući.
Kako je po vašem mišljenju film, kao najsklupla umetnost, prošao u ovom vremenu? Mahom se upotrebaljava floskula o njegovom vitalizmu.
- Film je preživeo zahvaljujući tome što smo svi radili sve. Niko nije bio samo glumac, već smo svi jurcali okolo tražeći pare od sponzora i darodavaca. Ali, nismo se mi bavili produkcijom iz želje da se obogatimo već da ne tavorimo sve ove godine čekajući da se nešto promeni dok život prolazi. Samo smo pokušavali da izbegnemo rđanje. Vas bije glas da lako dolazite do para, da li je to tačno?
- I drugi ljudi su se bavili produkcijom filmova - Smoki, Ivana Mihić, Laza Ristovski...ali suština priče i jeste u tome da su se produkcijom uglavnom bavili glumci i to je ono što mene lično najviše nervira. Opet smo mi morali da odustanemo od našeg životnog cilja, gotovo od života. Međutim, film se održao zahvaljujući glumcima. Da se vratimo 'Mehanizmu' čija je osnovna tema nasilje, odnosno borba protiv nasilja. U kojoj meri ta priča može da se posmatra sa stanovišta rasprava koje se vode u svetu o odgovornosti filma za nasilje?
- Kod nas je to pitanje malo drugačije. Ovde društvo vaspitava film, a ne obrnuto. U svetu je film u prilici da bude optužen za nešto loše što se dogodi u društvu, a ovde ono što se događa na filmu, odnosno teme filmova, uglavnom izlaze iz društvenih događanja. Tačno je, koliko ja znam, da kod nas odavno nije snimljen kvalitetan film koji ne govori o političkim dešavanjima, bombardovanjima i slično. Ne saćam se takvog filma od vremena 'Anđela'. Ali to i nije bilo moguće. 'Mehanizam'je već učestvovao na nekim inostranim festivalma; kako je bio prihvaćen?
- Tokom gostovanja napolju nisam mnogo razgovarao sa publikom ili novinarima, ali ono malo što sam učestvovao je bilo zanimljivo. Ljudi sa kojima sam imao kontakte, bilo da su sa Istoka ili Zapada, naš film su uglavnom posmatrali i doživljavali kao umetničko delo. Međutim, bilo je i onih koji su nam spočitavali da i dalje pravimo teške filmove u kojima su Srbi opet cigani ili ubice. Ali to su uglavnom oni koji imaju neke veze sa ovim prostorom. Ja sam im onda predložio da ostave svojih tri hiljade dolara socijalne pomoći, dođu i malo žive ovde, pa neka onda kažu da li je ta tema teška ili ne. Dugo ste odsutni iz pozorišta, koji su razlozi za to?
- Povukao sam se iz pozorišta iz privatnih razloga. Malo sam se umorio, pozorište mi je postalo obaveza a ne zadovoljstavo. Onda je iz te velike pauze nastala mala vrsta treme, straha od ponovnog ulaska u tu pozorišnu kolotečinu, probe, predstave. Laza Ristovski je imao običaj da pola sata pre predstave viče 'robijo, robijo' i zaista, ponekad pozorište lični na robiju. Šta god da ti se u životu dešava, kako god da si raposložen ili neraspoložen, moraš da igraš. To je stravičan napor. Jer publika ne oprašta otkazivanje predstave, osim ako glumac bukvalno padne na sceni. Obaška što je plata bila i ostala nikakva?
- Bio sam na plati u Ateljeu 212 kada je ona iznosila pet maraka. Litar benzina je koštao tri marke a meni je sa Voždovca do Ateljea trebalo dva litra benzina. Znači, trebala mi je cela plata da bih došao na probu. I moj stomak to nije izdržao. Zašto bih ja radio za džabe ili dotirao bilo koga? Tada sam otišao iz pozorišta i držao kioske po gradu, nabavljao brašno i ulje i družio se sa veletrgovcima. Svako je mogao da me vidi kako istovaram gajbe ispred prodavnice ali mi je to bilo časnije nego da radim u pozorištu pod onakvim uslovima. Šta planirate dalje?
- Trenutno tražim tekst za novi film koji će, ako ga bude, prvo meni lično prijati i drugo, biti odrađen na jedan malo dostojanstveniji način. Neću više da radim u stilu obnove i moba sa dnevnika, već na jedan način koji bi tebalo da bude standard. Znači da svako, iz autorske ekipe i članova tehnike, bude plaćen za svoj posao. Ako bude objavljeno da sam ušao u produkciju, to će značiti da imam normalan budžet i da će film biti zavšen na vreme.
Željko Jovanović
