Izvor: Blic, 08.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glumački dvoboj sa Gutovićem
Glumački dvoboj sa Gutovićem
'Nije često čak ni u Evropi da ljudi lako menjaju grad u kome imaju svoju porodicu, svoje pozorište i svoje uloge i to se ne radi laka srca. Međutim, Marta je takav izazov i ja joj nisam mogla odoleti', kaže Mia Begović, odgovarajući na pitanje kako se našla u predstavi 'Ko se boji Virdžinije Vulf', koja će 10. maja biti izvedena u Centru 'Sava'dva puta (19.30 i 22 sata), reprize su sutradan u istim terminima. Osim ove poznate hrvatske glumice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u predstavi igraju Milan Gutović, Mina Lazarević i Milan Tomić. Predstavu je režirao Stojan Stojčev.
U vezi sa onim drugim kontekstom, nekadašnjim zajedničkim kulturnim prostorom, naša sagovornica ne ostavlja prostora za manipulacije i dileme. Godine 1986. Mia Begović je proglašena za najpopularniju glumicu tadašnje Jugoslavije. Tada je dobila čuvenu 'Veneru' lista 'Nada'. Njene prve uloge na filmu bile su u Srbiji i Bosni. Za nju, kaže, nema gradova, nema kontinenata, nema granica. Igrala je u Čikagu, pa zašto ne bi i u Beogradu. Priznaćete ipak da vaše igranje u Beogradu, makar što se ove naše strane tiče, izaziva posebnu pažnju.
- Tačno, ali ja uopšte nisam ni pomislila na to kad su mi ponudili ulogu Marte. Na koji način i sa kojim razlogom radite ovu ulogu?
- Pretpostavljam da je većina ljudi gledala taj čuveni film sa Elizabet Tejlor i Ričardom Bartonom i zaista je reč o velikoj odgovornosti. Međutim, ja ne mogu biti Liz Tejlor, ne mogu doneti na scenu njen senzibilitet, jer je ona taj film radila pre četrdeset godina. Mogu doneti samo svoj senzibilitet, senzibilitet današnjice i pokušati da što bolje prenesem današnju Martu.
Ko je ta žena danas?
- Danas ima mnogo žena u tim godinama, kada ih već počinju drmati hormoni, koje u suštini vode polupromašeni život, a ostale su deca u duši. Kao fol nose pantalone, kao fol imaju prava u svojoj kući, ali na kraju muž kaže: 'Pusti ispucaće se i gotovo'. Ovim svetom vladaju muškarci, vladali su tada, vladaju i danas. Ženama je dat privid da su emancipovane, da mogu odlučivati, dok su, u stvari, o svemu odlučivali muškarci. Ne govorim to kao feministkinja, već kao žena koja je u braku, dakle kao neko ko poštuje tradicionalne vrednosti. Marta je žena koja se oseća nemoćno i zato mnogo psuje, jer se samo želi odbraniti. Ona je skandal majstor, ali ne zato što to želi biti. Pri tom ova predstava može biti i o muškarcima. Muškarci se takođe osećaju nemoćno, jer žene njima mogu i te kako da manipulišu. Zato je, po mom mišljenju, u ovom trenutku bitno progovoriti o tome, isto kao što je bilo i tada, s tim što je prošlo četrdeset godina, svet je tada bio crno-beo i na delu je bio novi romantizam. Sada je je svet više crn i žene su možda nemoćnije nego tada. Kako izlazite na kraj na sceni sa Lanetom Gutovićem, on naime nije neko ko je javno pokazao preterani smisao za ove teme?
- Tačno se vidi kako on na sceni brani muški princip, a ja ženski. Jako dobro osećam tokom proba da ja branim Martu, ženu koja misli kao žena 2006. Mi smo neke druge žene, kao što je on neki drugačiji muškarac, sa drugačijom pričom nego što je iza sebe imao Ričard Barton. Takođe je zanimljivo kako na sceni oboje branimo svoj prostor. Istovremeno, to je priča o glumcima Miji i Lanetu. Zasad je poznato da će biti igrane dve predstave, 10. i 11. maja. Šta će posle biti sa predstavom?
- Ako se dogodi dobra predstava, lako će se naći načina da ona bude igrana iako sam u stalnom angažmanu u pozorištu Kerenpuh. Ne znam koliko se publika ovde seća, to je jedno malo pozorište u kome je dobro to što se stalno igra i gde glumac nema pauze u karijeri kao u velikim pozorištima gde se može desiti da ne igra po nekoliko godina. Sa kojim osećanjem ćete izaći pred publiku u Beogradu?
- Samim tim što se jedna mala predstava, mali projekat sa četvoro ljudi, igra sa 'bubicama' i pred toliko ljudi, zbunjujuća je. Videla sam neko veče na jednoj vašoj predstavi da se bubice koriste i na sceni sa par stotina gledalaca i to me je ohrabrilo. Osećam se kao pred neku veliku utakmicu, pred neki veliki nastup, nemam tremu, ali sam uzbuđena. Možete li da se zamislite u nekom Krležinom komadu u Beogradu?
- Mogu da se zamislim u svakom Krleži! Ja bih volela igrati naravno Klaru. Odmah vidim da ovde imam pet Leona. Beograd ima sjajnih glumaca kao i uvek. Pre neki dan smo u jednom razgovoru sa ljudima iz Nacionalnog teatra pričali o tome kako bi bilo da pokupimo glumce sa cele teritorije bivše Jugoslavije i da napravimo 'opasne veze', ali prave. Željko Jovanović
