Izvor: Blic, 19.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gluma je spas za dušu
Gluma je spas za dušu
Večeras u Centru 'Sava' premijerno će biti prikazan film 'Pad u raj', rađen po scenariju Miloša Radovića, u kome igra vrsna glumačka ekipa: Laza Ristovski, Branka Katić, Olivera Marković i mnogi drugi.
Rađen je u evropskoj koprodukciji, a jedan od producenata je i 'Zilion'. Reč je o filmu čija je radnja smeštena u Beograd, u vreme NATO agresije. Glavni lik, koga tumači Laza Ristovski, u izvesnom smislu je ljutiti Srbin koji se obreo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u komediji, apsurdu i, naravno, ljubavnoj priči. Film 'Pad u raj', rađen po scenariju Miloša Radovića, večeras će imati premijeru. Vi ste tu i kao producent i kao glumac. Kako danas, kada je projekat završen, gledate na priču o svojevrsnom srpskom Rambu i NATO agresiji i mogućem ljubavnom kraju?
- Sve su ovo različite priče i svaka priča u životu mora stajati zasebno. Zato je film kao jedna od najkompleksnijih umetnosti tu da tu kombinaciju učini mogućom. 'Pad u raj' je u isto vreme i crnohumorna komedija apsurda i melodrama, a na trenutke je uzbudljiva akciona priča. Ono što objedinjuje sve ovo je dobra energija i optimizam. Moja producentska kuća 'Zillion film' je ponosna ovim projektom koji je spakovan kao evropska koprodukcija. Kada je počinjalo snimanje, izjavili ste da je reč o komediji, a da je to žanr kome kod nas teže i najozbiljniji likovi iz života. Dakle, jesmo li se, generalno gledano, obreli u tragediji, komediji, tragikomediji ili možda priči o autizmu?
- Reč je sigurno o komediji sa tragikomičnim elementima. Reč je o nama i našim karakterima. Reč je o našoj sposobnosti da se prilagođavamo. Miloš Radović je kao veliki majstor za proizvodnju apsurdnog ovde bio u punoj formi. U ovom filmu nije reč o autizmu. Ovaj film je tu da nas na duhovit način otrgne od jednog ružnog vremena koje nije tako daleko iza nas.
Nedavno ste sa Goranom Paskaljevićem završili snimanje filma 'San zimske noći', u kome uz vas igra i autistična devojčica Jovana. Nije li to za vas, kao veoma iskusnog i osvedočenog glumca, ipak bilo sasvim novo iskustvo?
- O tom filmu će biti vremena da se govori. Siguran sam da smo napravili vrlo zanimljivo i provokativno delo. Čuće se. U kojim svojim ulogama prepoznajete svoje osobine? Koje su to dominantne crte vaše ličnosti?
- Glumac mora da liči na sve svoje uloge. Uloge ne smeju da liče na glumca. Ili je to možda obrnuto, ne znam tačno. Glumac mora da ima veliko životno iskustvo, kao i iskustvo koje je stekao kroz literaturu, mora da ima snažno emotivno pamćenje. Mora da ima sve, da zna mnogo toga, a na kraju mu opet ostaje da uzme stvar u svoje ruke i da to odigra. Moje osobine su i osobine karaktera koje tumačim. To je ono što druge profesije ne pružaju čoveku. Gluma je posao u kome se može naći spas za dušu u ovim vremenima u kojima su poremećene vrednosti, u kojima je granica između života i umiranja mala. No, vratimo se našem filmu koji i pored svega ostavlja gledaocu veliki prostor za optimizam. A jeste li vi svetski ili naš čovek, odnosno glumac?
- Čovek uvek mora biti prvo svoj da bi mogao biti nečiji. Jer ako nisi svoj, niko neće ni primetiti niti poželeti da budeš njegov. Biti svetski znači da te neko tamo želi, a to podrazumeva da si originalan i svoj. Tamo u svetu se originalnost vrlo ceni. I poštuje! Mene ovde publika voli, ceni i poštuje. I ja njih volim. Dakle, moj svet je ovde. Zato me traže i napolju. Tatjana Nježić
