Izvor: Politika, 01.Jun.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globus histerikus nije znak za paniku
Kako razlikovati kada je „knedla u grlu” posledica nerviranja, a kada simptom poremećaja rada štitaste žlezde
„Nešto me steže u grlu, jedva gutam, kao da imam knedlu!”
Ova rečenica zvuči poznato: danas svako od nas u porodici ili radnom okruženju poznaje osobu koja je uverena da ove tegobe potiču od problema povezanih sa štitastom (tiroidnom) žlezdom.
Odgovor koji na ovakvu pritužbu sledi logičan je: „Treba da uradiš neke analize i odeš >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kod endokrinologa.”
Uz depresiju, koju je danas moderno „imati”, čak i kada smo samo neraspoloženi i ophrvani egzistencijalnim brigama, druga najčešća laička dijagnoza jeste „problem sa štitastom žlezdom”. Zbog toga mnogi građani u privatnim laboratorijama samoinicijativno rade svima poznate analize hormona, a onda se ispred ambulanti endokrinologa, od kojih očekuju da im protumače šta im se događa, prave ogromne gužve. Profesor dr Đuro Macut, endokrinolog Kliničkog centra Srbije, pomaže da se razbije prvo uvreženo mišljenje:
„Štitasta žlezda ’steže’ samo kada je uvećana. U ostalim slučajevima češće se radi o subjektivnom osećaju, koji se zove globus histerikus, a koji se opisuje kao osećaj ’stezanja’ u vratu. Reč je o neurozi, koja se ispoljava kod žena u nekom trenutku i suštinski nema veze sa oboljenjima štitaste žlezde.”
Dr Macut skreće pažnju na još jedan problem: tehnologizaciju medicine!
„Svaki izabrani lekar ili specijalista opšte medicine treba da zna da uradi klinički pregled, da proceni morfologiju te žlezde i utvrdi da li je uvećana. Pregled je ključan, ali mnogi to ne znaju da urade. Pacijenti se u velikom broju šalju se na ultrazvučni pregled štitaste žlezde i pronalaze se raznorazne promene.”
On objašnjava kako se često nebitni, navodni čvorići, to jest cistične promene, promera svega nekoliko milimetara, pacijentu predstave kao problemi od velikog značaja i, po pravilu, on se šalje da uradi u nekoj laboratoriji ispitivanje hormona i svih antitela. Slede i uputi za endokrinologa, na dalja ispitivanja.
„U velikom broju slučajeva je to nepotrebno. Takva osoba suočava se prvo sa nepotrebnom panikom i strahom, ali i sa troškovima, umnožavaju se pregledi i analize, a u nekim slučajevima se nepotrebno povećavaju troškovi zdravstvene zaštite”, stav je našeg sagovornika.
Naravno da i ovaj lekar prihvata da je bolje sprečiti nego lečiti, ali kaže da je njegova preporuka da se krene od uzimanjem prvo porodične, a zatim i lične anamneze, to jest istorije bolesti, i da je sasvim dovoljna jedna laboratorijska analiza kojom se iz krvi meri nivo tireostimulišućeg hormona, poznatog TSH-a. Tek ako rezultati TSH testa potvrde sumnje, treba pacijenta slati na dalje analize antitela i ukupnih hormona.
„Ključno je utvrditi da li je neko u porodici imao bilo kakvu vrstu oboljenja štitaste žlezde: strumu, to jest uvećanje štitaste žlezde, ’čvorove’, operaciju ili neku autoimunu bolest žlezde. Takva osoba treba pod kontrolom endokrinologa da bude od mlađeg uzrasta, ali posle 65 godine provera TSH-a se vrši na svakih pet godina. Ako ne postoji porodično opterećenje, lekar mora da razmotri da li ta osoba ima neku drugu autoimunu bolest, na primer dijabetes tipa 1, da li je bila trudna, da li je prošla zračenja zbog neke druge bolesti”, nabraja dr Macut.
Naš sagovornik dodaje da je istina da se danas sve autoimune bolesti otkrivaju u većem broju, pa i bolesti štitaste žlezde. Čak četiri do pet puta je češći poremećaj smanjene funkcije ove žlezde kod žena.
„Smanjena funkcija je suštinski bezazlenije oboljenje, koje ne vodi ka karcinomu, ali se teško otkriva jer je vezana za niz malih suptilnih problema, koji ne prepoznaje ni pogođena osoba ni lekar. Vrlo je često kod trudnica i žene posle trudnoće. Žena postaje malaksala, troma, usporena, otiče i zamara se. Često trudnica ništa ne primeti u toku trudnoće, nego tek šest meseci ili kasnije posle porođaja. Ali ne radi se ni o kakvom umišljenom umoru i i malaksalosti zbog besanih noći i obaveza oko novorođenčeta, već one imaju realan problem”, navodi dr Macut, dodajući da ako se ovaj problem otkrije u trudnoći, mora da se leči odgovarajućim lekovima.
Dr Macut potvrđuje da je dugogodišnji život pod hroničnim stresom često u vezi sa pojavom autoimunih oboljenja, među kojima su i bolesti štitaste žlezde.
