Izvor: Blic, 16.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globalizam širi strah od različitosti
Globalizam širi strah od različitosti
Od pet filmova i filmovanih opera prikazanih u okviru Filmskog Bemusa, posebne manisfestacije ovogodišnjih muzičkih svečanosti, u organizaciji 'Jugokoncerta' i 'Vansa' i uz saradnju sa Britiš konsilom i Francuskim kulturnim centrom, čak četiri filma prikazana su ljubaznošću francusko-nemačkog televizijskog kanala 'Arte'. U Beogradu je tim povodom boravila sagovornica 'Blica' gospođa Gabrijela Baben-Gugenhajm, koja je od osnivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kanala Arte direktorka odseka 'Spektakli'(scenske umetnosti).
Da li je do osnivanja zajedničkog francusko-nemačkog kanala došlo nakon konferencije 'Eureka Audiovsuel', 1989. u Parizu, kada su se evropske zemlje dogovorile o zajedničkom ponašanju kojim bi se eliminisao 'američki kulturološki imperijalizam' kako je to formulisao Žak Lang, bivši francuski ministar kulture?
- Ne, sve je počelo kontaktima tadašnjih predsednika Francuske i Nemačke, Miterana i Kola. Oni su želeli da Franczi i Nemci bolje upoznaju jedni druge, jer je u prošlosti stalno dolazilo do sukoba ova dva naroda i trebalo je, uz apsolviranje prošlosti, postaviti između ta dva naroda kulturu, umesto istorije ratovanja. 'Kultura' je jedna šira ideja koja obuhvata društvo i sve druge segmente života i rada. Sporazum o osnivanju kanala 'Arte' potpisan je 1991. kada i počinje emitovanje televizijskog programa. Kanal zasnovan na budžetima vlade mogao je nastati jedino političkom, ideološkom voljom. Kako ste uspeli da prevaziđete postojeće nacionalne kulturološke modele dve zemlje?
- Mi smo se odmah našim programom suprotstavili tom konceptu. Nismo isticali samo priču o našim temeljima, nego smo pokušali da ljudima otvorimo oči za ono što se događa u svetu oko njih načinom na koji smo programski posmatrali stvari u nekoj zemlji, odnose i situacije koje su naši prilozi pokrivali i za kojima smo tragali. Počelo se sa proizvodnjom slike_arhiva koja je bila pokrivena titlom na francuskom ili nemačkom u zavisnosti od priloga i autora. Publika je bila iznenađena jer smo joj donosili razborit pogled na svet i jer smo je poštovali, za razliku od klasične, komercijalne televizije. Pokušali smo i našli način da budemo edukativni ali nismo izgubili misao da je televizija i zabava. Kanal je brzo, osim namene za koju je osnovan, postao i nešto više od pukog političkog dogovora između dve zemlje?
- Razmišljali smo i o samoj televizijskoj slici birajući uz kvalitet i ugao našeg posmatranja, uključujući i estetski. Bili smo osetljivi na današnji način života u svim njegovim aspektima, polazeći od jasne ideje i birajući najbolje režisere da ih postave na filmsku traku u više dimenzija i svim vidovima, ponašali se suštinski kao 'ogledalo' insistirajući na dokumentarnom. Najednom smo postali bazični evropski 'prozor u svet', a koprodukcija je postala naš način proizvodnje programa. Uskoro je desetak miliona gledalaca nedeljno otkrivalo sve kulturološke finese različitih regiona i nacija, a od prošle godine startovali smo sa prikazivanjem našeg programa i preko Interneta.
Koja je razlika između kanala 'Arte' i uobičajene, komercijalne televizije?
- Ne postoje zajednička tačke. Osnovna ideja našeg programa bila je da donese viši kvalitet od onog koji gledamo svakodnevno. Inaugurisali smo dokumentarni prilaz stvarnosti, ne samo reportažama, pokrivajući sva polja, bez obzira da li je reč o slikarstvu, klasičnoj ili rok muzici, društvenom životu u nekom afričkom selu ili ratovima u Jugoslaviji. Beležili smo sve što se dešava u različitim zemljama ovog velikog ludog sveta u kome živimo. Naše programe nikad ne 'lomimo' propagandim porukama jer ne zavisimo od njih. Javni smo servis i imamo budžet iz koga finansiramo proizvodnju programa radeći sa nezavisnim producentima i produkacijama. Vi ste dakle dotirani iz budžeta, a tranzicionim društvima se iz razvijenih zemalja stalno savetuje put izlaska na tržište!?
- U Francuskoj smo skloni razvoju javnih servisa, od odbrane ili železnice do metroa, a 'Arte' je javni televizijski servis. Samim tim nismo zavisni od nečijeg mišljenja, kao ni od marketinga, odnosno komercijalnog sitema koji je uspostavljen drugde. Producenti moraju da namaknu pare za film ili program, mi pomognemo bazično ali onda oni na tržištu moraju da nađu druge sufinansijere ili sponzore. Da li je utopija da ćemo jednom imati integrisanu evropsku kulturu kao što na finansijskom planu danas postoji evro? Koliko je pozitivan globalistički talas kome prisustvujemo?
- Mislim da već sada postoji globalni krosover bez obzira o čemu pričamo, ali moramo misliti i o drugoj strani medalje. Ne znam baš kad, ali čini mi se da će doći vreme kad će ljudi biti uplašeni svoje individualnosti, svog razlikovanja, to je realna opasnost. Ali ako očuvamo svoje obrazovne sisteme do toga neće doći. Mora da se očuva prošlost da čovek ne bi zaboravio ko je i odakle dolazi. Nismo klonovi, nismo i ne možemo biti isti. Razlike su podsticajne, one tvore čovečanstvo. Kad je reč o globalizmu, zavisi ko razmišlja optimista ili pesimista. Ovaj poslednji vidi kako liberalni američki sistem ubija sve razlike kojih se dotakne, optimista smatra da su doseljenici pomogli američkim Indijancima da prežive. Mislim da su televizije kao 'Arte' potrebne jer podsećaju ljude koji je mentalitetski tip kulture kojoj pripadaju, koji sve tipovi kulture postoje oko njih i kako da sačuvaju osobenosti. Milorad Pavlović
