Izvor: Blic, 26.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glave iz peska
Glave iz peska
Arhitekta koji je sebe oduvek video kao slikara. Slikar koji svoj poziv doživljava kao delovanje. Ovde i sada. Jer, 'vreme koje živimo nas se tiče, ono je naša sudbina”, kaže za 'Blic” Vladimir Veličković. Zatekli smo ga u Parizu na sam dan otvaranja izložbe, pošto se upravo vratio iz Londona, gde je izlagao u prestižnoj Marlboro galeriji.
Vasa prva pomisao kada ste čuli da je Premijer ubijen?
- Šok, tuga, bes i pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dokle?
Da li kao mnogi Beograđani imate utisak da vam tlo izmiče pod nogama?
- Osećanje nemoći (i ne samo kada smo mi u pitanju), postaje nepodnošljivo.
Kraj prošlog veka naslikali ste kroz cikluse 'Rane' i 'Požari'. Koja tema vas sada zaokuplja?
- Kako vreme prolazi i kako se ova naša planeta potresa, čini mi se, na žalost, da će ove dve teme i dalje biti prisutne u mom radu. Ne bih želeo, daleko od toga, da postanu večnost, ali kako stvari stoje, evo baš danas, ovaj nam je vek sramotno počeo.
Nedavno ste izlagali u prestiznoj londonskoj galeriji 'Marlboro'. Kakve su bile reakcije Engleza?
- Izložba je dobro primljena. Ja sam veoma sam zadovoljan činjenicom da je do izložbe uopšte došlo, a imao sam utisak da ih je tematski prilično iznenadila - takvih sadržaja kao što je ovaj moj, skoro da i nema. Veliki poliptih glava (bile su u Beogradu) posebno je privukao pažnju.
Može li, i treba li, umetnik da se distancira od političkih zbivanja?
- Ne može i ne sme da se zabija glava u pesak. Vreme koje živimo nas se tiče, ono je i naša sudbina i mora svako na svoj način da reaguje ostajući autonoman i beskompromisan. Koliko je umetnost kadra da poremeti (spreči) tok događaja? Ne treba imati velikih iluzija, ona može (mora) da definiše autore, njihov stav u odnosu na zbivanja čiji su svedoci. I to pre svega radeći svoj posao, onako kako misle i nalaze da je najbolje.
Da li ste razočarani onim sto se u vašoj zemlji zbiva?
- Mislio sam i nadao se da će sve krenuti voma brzo nabolje. Što nije tako (i daleko od toga) krivi smo mi sami. Ni Zapad nije ništa shvatio, nije razumeo kako treba da funkcioniše u ovako kompleksnim sredinama kakva je ova naša. Pribojavam se i našeg poznatog slovensko fatalizma, pogotovo u dramatičnoj današnjoj situaciji.
Iz čega crpite radni elan?
- Nikada nisam smatrao, sto je često slučaj, da je posao koji radim, zabava. Ja se ne zabavljam – ja radim da bih radio još bolje (ako je moguće), oslonjen veoma čvrsto na meni oduvek blisku i prisutnu ambiciju (ili motivisanost – reč je možda blaža, ali znači isto). I dokle god se nas dvoje, ja i ambicija, budemo družili – biće sve u redu. A kakav je rezultat tog tog i takvog rada – to je nepredvidivo. I dobro je što je tako. Jedan neuspeh je isto toliko koristan kao i uspeh. Da bismo funkcionisali, i jedan i drugi su neophodni. Jedan drugog 'hrane' i drže vas u naponu i naporu.
Možete li podvući razliku imeđu Srbije nakon 5.oktobra i sada?
- Moje mišljenje može da bude samo mišljenje nekoga ko događanja prati spolja, znači nekompletno, čak u izvesnoj meri artificijelno. Promena sigurno ima, na svim planovima, možda ih je moglo biti i više. Imamo fantastične potencijale, naročito mladih. Iskoristimo ih, dajmo im šansu pre nego što odu. Ne vidim izvesnu zajdničku želja - naroda, ljudi i političara - da se krene konstruktivno u te famozne reforme. Da ne govorim o 'reformi' u ponašanju. 'Molim i hvala”, 'izvinite” jesu obeležja civilizacijskog nivoa koji mi se čini dostižnim.
Sta biste u ovom trenutku porucili Vladi i narodu?
- Karte su u našim rukama. Imamo priliku za deljenje, možda i poslednju.
