Izvor: Politika, 06.Jul.2010, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gerijatrijski pacijenti
Ctar čovek pored otpusne liste lekara treba da dobije i otpusno sestrinsko pismo
Aforizam Vilijama Oslera: „Slušaj pacijenta,daće ti dijagnozu“ primenjiv je za stare kao i za mlađe pacijente. Međutim, mnogi faktori čine uzimanje anamneze od gerijatrijskog pacijenta još izazovnijim.
Moguće teškoće su: oslabljen vid i sluh, slabija komunikativnost, postojanje prikrivenih simptoma – strah, depresija, kognitivna oštećenja, veći broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << simptoma kao odgovor na bolest i žalbe starog čoveka zbog istovremenog većeg broja oboljenja i psihosomatskih poremećaja. Jednostavni postupci poput eliminisanja buke, korišćenje slušnog aparata, spor i razgovetan govor sa unošenjem pacijentu u lice, uz adekvatno osvetljenje mogu biti od dragocene pomoći.
Misaone i govorne funkcije starih su sporije, treba im strpljivo dati dovoljno vremena za odgovore da ne bi bilo važnih propusta. Stari često zanemaruju simptome iz kulturoloških i obrazovnih razloga, a i zbog verovanja da je to normalan osećaj koji se javlja s godinama. Strah od bolesti i nesposobnosti, depresija sa gubitkom samopouzdanja takođe mogu imati znatan uticaj.
Izmenjeno fizičko i psihičko stanje može doprineti nepercepciji simptoma (bezbolni infarkt miokarda, pneumonija bez kašlja, asimptomatska urinarna infekcija). Zaboravnost i oštećenje saznajnih funkcija utiču na otežano davanje podataka. Neretko, telesni simptomi mogu biti manifestacija psihičkih poremećaja, kao što i fizički simptomi mogu biti uslovljeni psihičkim problemima. Upoznavanje tegoba bolesnika, uz posebnu pažnju na novonastale ili izmenjene simptome može voditi ka otkrivanju pravog uzroka bolesnog stanja.
Neretko se zbog žurbe „preskače“ socijalna anamneza. Razumevanje socioekonomskog okruženja i sposobnosti funkcionisanja u tom okruženju, ključno je za procenu uticaja oboljenja na opšte stanje i motivaciju lečenja starih. Veoma važan faktor su očekivanja porodice i prijatelja. Često je ispoljen bes (zbog nametnute obaveze – brige o starom čoveku), ali ima i griže savesti (nemogućnost da se učini dovoljno za voljenju osobu) ili su pak očekivanja nerealna.
Lična anamneza (prethodne operacije, važnija oboljenja ili hospitalizacije, lekovi koji se koriste) veoma je bitna za prognozu bolesti i dijagnozu. Anamneza po sistemima, uz fokusiranje na najčešće simptome; opšte tegobe je veoma teško objasniti, uzrok malaksalosti mogu biti: depresija, srčana insuficijencija, anemija... Gubitak apetita i telesne težine može ukazivati na malignitet, depresiju ili na neadekvatno napravljenu protezu uz smanjen osećaj za ukus. Poremećaj sna, anksioznost, gorušica, srčana insuficijencija sa noćnim gušenjem ili čestim noćnim mokrenjem mogu se kriti iza žalbi o nesanici. Iz straha od pada stari često ograničavaju svoje aktivnosti, što može prikriti anginozne smetnje i srčanu slabost.
Neophodno je da star čovek prilikom izlaska iz bolnice pored otpusne liste lekara, dobije i otpusno sestrinsko pismo,koje treba da sadrži opšte podatke o bolesniku, prikaz zdravstvene nege tokom hospitalizacije, kao i preporuku za nastavak sestrinske nege.
Anamneza, fizikalni pregled i laboratorijske analize su neophodni za procenu stanja gerijatrijskog pacijenta. Funkcionalnost je važna za opšte zdravlje, blagostanje i procenu potrebe za daljom negom. Funkcionalnost je krajnji rezultat korišćenih gerijatrijskih postupaka lečenja. Ponekad je od pomoći i korišćenje sledećeg obrasca: funkcionalnost = fizička sposobnost plus zdravstvena nega, plus motivacija, plus socijalno, psihološko i fizičko okruženje
Ovakvo uprošćavanje je osmišljeno kao podsetnik da se na funkcionalnost može uticati sa najmanje tri nivoa. Prvi zadatak je da kliničar postigne ono što se može postići. Pažljiva dijagnostika i odgovarajući tretman se podrazumevaju. Adekvatna zdravstvena nega je neophodna ali nikada dovoljna. Kada se tačno odredi stanje koje je moguće popraviti, sledeći korak je formiranje okruženja koje će biti najbolje i najadekvatnije za samostalno funkcionisanjegerijatrijskog pacijenta.
*Profesor univerziteta,internista-gerijatar
D.P. Milošević
objavljeno: 05/07/2010
