Izvor: Politika, 17.Sep.2010, 01:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geopolitika na velikom platnu
Godinama se u beogradskim bioskopima na redovnom repertoaru prikazuju samo skupi i budalasti filmovi iz velikih holivudskih radionica
Ovih dana u Sava centru održava se filmski festival ,,Nedelja ruskog filma”. Narod željan dobre umetničke kinematografije dupke je ispunio veliku dvoranu, sve zajedno sa balkonom. Činjenica da su karte bile besplatne i da su deljene izabranim gledaocima nimalo nije umanjila veliki značaj ovog događaja. Zahvaljujući Internetu i uličnim prodavcima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisam čekao da se Ministarstvo kulture smiluje da nam priredi jednu ovakvu manifestaciju već sam ostvarenje kao što su ,,Admiral”, ,,Pop”, ,,Car”, ,,Jedan je rat” i druge odgledao ranije. Sve su to filmovi koji su stari po dve godine, a koji su nas iz nekog razloga zaobišli. Mnogi ruski filmovi koji su bili prikazivani na nekom ranijem Festu, i bili među najgledanijim, kasnije nikada nisu bili otkupljeni.
Među njima su ostvarenja poput ,,Morfijuma”, snimljenog po motivima dela Mihaila Afanasijeviča Bulgakova, ,,Beleške mladog lekara”, ili kandidat za Oskara i Zlatnog lava – sjajni film ,,12” rediteljskog genija Nikite Mihalkova. Ništa drugačiji tretman nemaju ni sve bolji brazilski, argentinski, iranski, indijski, južnokorejski, kineski, nemački, skandinavski, grčki, turski i mnogi drugi filmovi koji nisu snimljeni na engleskom jeziku, i koji ne glorifikuju savršenstvo potrošačke kulture i liberalne demokratije.
Godinama se u beogradskim bioskopima na redovnom repertoaru prikazuju samo skupi i budalasti filmovi iz velikih holivudskih radionica, što ukazuje na kulturnu i političku orijentaciju ove zemlje.
Distributeri isključivo otkupljuju bezlične blokbastere pretrpane specijalnim efektima i jeftinom patetikom, koje globalni moćnici veoma perfidno koriste da se podvuku pod kožu svetskom auditorijumu. Zatvaranjem kultnih bioskopa ,,Jadran”, ,,Balkan”, ,,Kozara”, ,,20 oktobar”, ,,Kosmaj”, ,,Odeon”, ,,Avala”, kinematografija u Srbiji se nalazi u kandžama nekoliko multipleks bioskopa, koji imaju unapred zaključene ugovore na osnovu kojih prikazuju isključivo holivudske hitove.
U dva najveća tržna centra trenutno se daje nekoliko američkih filmovima u kojima se obavezno provlači i pokoja ,,lepa reč” na račun ovog ,,genocidnog naroda”. Bilo da je u pitanju sada već vremešni Stalone i njegovi ,,Plaćenici”, bilo fatalna saradnica američkog Saveta za spoljne odnose (CFR) – Andželina Džoli i njen najnoviji film ,,Salt”, moćna propagandna mašinerija ne propušta priliku da još jednom ponovi ko su loši momci na Balkanu. Mnogi svetski autori i geopolitičari detaljno su analizirali moć univerzalnog širenja slika kojima se kontrolišu široke narodne mase. Kako je svojevremeno primetio francuski general Pjer M. Galoa: ,,Nije pešadija vladala bitkama već televizijska slika”. O tome svedoče brojni istorijski primeri. Uoči genocida u Hirošimi, braća Dizni su po direktivi Pentagona napravila crtani film ,,Pobeda pomoću vazdušnog rata”, koje je služio da objasni strategiju vazdušnog napada Amerike na Japan. ,,Atlantisti” ovim metodama i dalje se uspešno služe, što objašnjava i ogroman broj filmova posvećenih ratovima u Iraku i Avganistanu, od kojih je većina prikazivana u ,,našim” bioskopima.
Činjenica da je ,,Nedelja ruskog filma” retka manifestacija ove vrste, koju je država organizovala u saradnji sa ambasadom Ruske Federacije, dovoljno govori o nama. Ovo društvo je suštinski amerikanizovano i vesternizovano, a tu stvarnost brojni agenti uticaja maskiraju preuveličavanjem izvikanog rusofilstva. Istina je da Srbi sve manje čitaju ruske klasike, ali su zato police u knjižarama prepune šarenih bestselera tipa ,,Seks i grad” i ,,Davinčijev kod”. Od mlađe garde pisaca i reditelja ne naziru se dostojni naslednici nekada velikih neimara autentične srpske kulture i umetnosti, jer su moda i trendovi potpuno ugušili duh kreativnosti. Više nema šanse da danas neko snima filmove kao što su ,,Lepota poroka”, ,,Sabirni centar”, ,,O pokojniku sve najlepše” ili ,,Ko to tamo peva”, jer dolazi nova publika koja filmove posmatra isključivo kao vizuelni doživljaj, a filmadžije radije kopiraju strane uzore u želji da zadovolje kratkovide gledaoce.
Stanje u našoj kulturi je tužna i obimna tema koja može biti predmet brojnih analiza. Možda je najslikovitiji opis toga upravo nastup ministra kulture Nebojše Bradića na otvaranju pomenute ,,Nedelje ruskog filma”. Za razliku od ruskog ambasadora Konuzina, koji je pozdravljen bučnim aplauzom i ovacijama, ministar Bradić je počašćen zvižducima. Možda su njegovi sunarodnici na taj način spontano izneli svoje mišljenje o kulturi u Srbiji. Ministar se pravio da ne čuje ove ,,pozdrave”. Može ga utešiti činjenica da ima njegovih kolega koji bi u istoj situaciji uspeli i da izuju veliki deo publike u Sava centru. Ovako se publika ipak na kraju utišala i uživala u neponovljivom filmu ,,Admiral”, znajući da je ovo retka prilika da posle dužeg vremena pogledaju nešto vredno na velikom platnu.
član grupe ,,Beogradski sindikat”
Feđa Dimović
objavljeno: 17.09.2010.
