Izvor: Politika, 03.Dec.2014, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geoekonomija
(Ne)očekivano otkazivanje „Južnog toka” pružilo je dodatni argument za uverenje da će godina koja prolazi ostati upamćena kao izuzetno zanimljiva kad je reč o svetskim poslovima. Mogla je da bude bar malčice dosadnija.
Kad se budu stišale emocije zbog najnovijeg „dokaza” da nas „Evropa mrzi”, pa eto, Rusiji nije dozvolila da gasne cevi postavi i kroz našu zemlju, biće sasvim jasno ono što je odavno trebalo da nam bude. Da ni mržnja ni ljubav nisu kategorije u međunarodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosima.
Pogotovo u ovakvim vremenima, kada je malo ko bez ekonomskih glavobolja, jer su stvari daleko od željenih, pa se gotovo na svim meridijanima strepi da bi godina iz koje izlazimo mogla da bude bolja od one u koju ulazimo.
Zanemarimo na momenat gas i naše razočarenje zbog toga što golub koji nam je bio u ruci, sada nije ni na grani. Geoekonomske prilike su jednostavno takve da se svugde strepi od novog kruga recesije.
Videlo se to i na prošlomesečnom samitu G-20 u Australiji, gde je dominirala zabrinutost zbog sada već čvrstog uverenja da će globalni rast u 2015. u najboljem slučaju biti anemičan. Nije tamo doduše pominjana neprijatna reč kriza nego njena umilnija inkarnacija: „izazovi”.
Teško je naći deo sveta bez tih izazova. U Evropi, stagnacija praćena visokom stopom zaduženosti i rekordnom nezaposlenošću (na biroima je oko 18 miliona ljudi) postaje nova „normalnost”, pri čemu je primetno usporila i njena lokomotiva, Nemačka.
Procenti rasta u Americi su doduše pristojni (između dva i tri odsto), stopa nezaposlenosti je sasvim blizu one iz pretkriznog vremena, ali blagodeti oporavka najvećim delom su otišle u džepove jedan odsto najbogatijih, dok standard Amerikanaca koji žive samo od plata stagnira, zašta je ceh na nedavnim kongresnim međuizborima platio Obama.
Kina dotle nekako održava svoj tempo, mada i odande stižu signali usporavanja. Njen regionalni takmac, koga je smenila na tronu druge ekonomije sveta, Japan, ušao je međutim u novi krug recesije, što je iznudilo ekspresne parlamentarne izbore...
Raspored igrača i njihova forma – stanje njihovih privreda – sve češće su povod za dijagnozu da je na kolenima i dominantni model političke ekonomije, kombinacija liberalne demokratije i nevidljive ruke tržišta.
To su prvi uočili Kinezi, svojom opaskom od pre nekoliko godina da „učitelji imaju probleme”. Ako su najbolji dani kapitalizma prošli tamo gde je on bio generator prosperiteta, a njegova alternativa već četvrt veka u kontejneru istorije, šta onda sledi, šta je ono što se „iza brda valja”?
Ima li neko odgovor? Nekako će već biti, jer još nikada nije bilo da nekako nije bilo, kaže jedna (uvozna) poslovica, ali je sigurno da globalni izazovi mogu da se rešavaju samo „na lokalu”: uređivanjem sopstvenog dvorišta. I da je pritom pravilo da vlade ne smeju da u tom pogledu budu problem, nego rešenje.
Milan Mišić
objavljeno: 03/12/2014
