Izvor: Vostok.rs, 18.Jun.2014, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generalni sekretar Andropov: Vreme neostvarenih nada
18.06.2014. -
Jurij Andropov je dostigao vrh u hijerarhiji vlasti Sovjetskog Saveza. Posle smrti Leonida Brežnjeva on je postao generalni sekretar CK KPSS. Ipak na vlasti Andropov je bio kratko — nešto više od godinu dana. Šta je želeo da promeni Jurij Andropov u životu SSSR? I šta je uspeo da uradi?
Posle smrti Brežnjeva 1982. godine u Sovjetskom Savezu završena je jedna od značajnih istorijskih etapa — takozvani period zastoja. Ekonomija je stabilno sedela na >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ”naftnoj igli”, poljoprivreda nije izlazila na kraj sa potrebama za hranom, a industrija je mogla da se pohvali samo produkcijom vojne namene, kvalitet svega ostalog je bio u stalnom padu. Padalo je i raspoloženje u društvu, ljudima je bilo sve jedno. U toj situaciji Jurij Andropov je rešio da će sve probleme srediti sveopšte jačanje discipline. Kako se zatim ispostavilo — uzalud.
Mnogo bolje Andropov je shvatao neophodnost uklanjanja još jednog ozbiljnog problema: sovjetsko društo, pre svega njegova vlast i partijski krugovi — ogrezlo je u korupciji. I novi generalni sekretar je naglo startovao da likvidira korupciju, seća se bivši saradnik aparata CK KPSS profesor Viktor Kuvaldin:
- Što se tiče borbe protiv korupcije, to je bila vrlo čvrsto usmerenje Jurija Andropova. On je odlično shvatao da je to smrtna opasnost po sovjetski sistem, da se dešava njegovo potpuno izopačenje. I u tom pogledu bio je žestok, nepomirljiv.
Ali nažalost Andropov je malo uspeo. Izbijanje ”pamučnog skandala”, ubistvo direktora Jelisejevskog supermarketa u Moskvi i nekoliko drugih glasnih procesa o mitu i krađi u najvišim ešalonima vlasti bili su oproštajna salva principijalnom generalnom sekretaru.
On nije stigao ni da promeni pravac spoljne politike Sovjetskog Saveza. Početkom 80-ih izbio je novi talas hladnog rata između SSSR i SAD, pri tome mnogi i u SSSR i u SAD ozbiljno su se brinuli zbog početka nuklearnog rata. Ovaj strah je između ostalog podstakao običnu američku devojčicu Samantu Smit da napiše pismo Andropovu, rekao je Viktor Kuvaldin.
- Treba zamisliti tu generaciju i to vreme. Ljudi su 4 decenije živeli u strahu od nuklearnog rata. Oni su uveče išli na spavanje i nisu znali da li će se ujutru probuditi. Svi su odlično znali da Moskva, Vašington i evropske prestonice mogu da budu uništene u roku od nekoliko sati. I Samanta Smit, devojčica koja je počela da stupa u uzrast odraslih i prvi put čula za tu opasnost, napisala mu je da se plaši.
Bez obzira na to što je Jurij Andropov odgovorio Samanti Smit, a ona sama je posetila SSSR, posle čega je ispričala sunarodnicima o sovjetskim ljudima ”Oni su isti kao i mi”, do pravog popuštanja napetosti u odnosima Moskve i Vašingtona bilo je još daleko. Ne u poslednjem redu ovome je doprinosio i veliki broj ljudi duboke starosti na vlasti, ”kremljovskih staraca”. I ako Andropov nije težio da likvidira konfrontaciju sa Zapadom, činilo mu se krajnje važno da podmladi sovjetsku vlast. Tako se naporima Jurija Andropova među pretendentima na najvišu dužnost u državi našao Mihail Gorbačov. Govori Viktor Kuvaldin:
- On je shvatao da nije samo zemlja iscrpla svoj potencijal, već i njeno rukovodstvo. Andropov je shvatao da je potrebna smena, mlada krv. Polazio je od toga da je Gorbačov predstavnik novog talasa. Andropov je direktno hteo da preda vlast Gorbačovu i da nije bilo njegove iznenadne smrti, on bi to verovatno i učinio.
Ali to se nije desilo. Pa i nije bilo u tome velikog smisla, tvrde istoričari. Kada je Gorbačov stao na kormilo SSSR i uzeo kurs na perestorjku i ubrzanje, o kojem je govorio još Jurij Andropov, Sovjetski Savez to ubrzanje nije izdržao i raspao se.
Grigorij Milenin,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti/Юriй Abramočkin
