Izvor: Blic, 05.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde su slike_arhiva iz ambasade u Parizu?
Gde su slike_arhiva iz ambasade u Parizu?
Zajednica Srba Francuske postala je politička organizacija, koja će, sa Srbima iz Evrope, kao grupa građana ući u Ujedinjene Nacije, a svoje clanove plasirati do evropskog Parlamenta - tvrde u dijaspori. 'Tu za nas nema straha, jer znamo kako se nastupa, pledira i bori u evropskom Parlamentu', kaže za 'Blic' podpredsednik Zajednice Srba Francuske, dr Mila Alecković Nikolić, psiholog i pisac. Šta podrazumeva novi zamah političke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << aktivnosti Zajednice Srba Francuske koji je usledio posle reizbora na kome je za predsednika izabran neurofiziolog, politički analiticar , do nedavno američki državljanin, a sada francuski građanin dr Sima Mraović?
- Shvatili smo da nas strukture moci u matici i pored obećanja, izbegavaju, i da mi sami sebi treba da damo mandat,zbog rođaka u matici. Sada ulazimo u mehanizme evropske vlasti. Prednost političkog života u Evropi je ta što u njoj možete biti zoonpolitikon, da uprostim, čak i ako niste milijarder, i bez ogromnih lobija iza vas. Uslov je da imate obrazovanje, podršku uticajnih ljudi, i da ste punopravni gradjanin. U Americi je upravo obrnuto. Možete biti idiot, važno je da iza vas stoje velika sredstva. O čemu će ubuduće dijaspora brinuti?
- Preuzećemo na sebe obavezu obrazovanja srpske dece u Evropi, veze sa maticom itd.. Nama izaslanici iz matice više nisu potrebni, a kulturni centar u Parizu, i pored dobrih namera, isuviše košta državu-maticu (oko 20.000 evra mesečno). On je mogao imati nekog smisla da je posle promene vlasti dat nama koji tamo živimo, da ga dobrovoljno vodimo.
Jedan od argumenata koji se u početku čuo jeste da taj centar sada radi samo zbog Francuza?
- To je mogla da izgovori samo osoba koja ne poznaje zakone, jer smo mi za njih Francuzi. Čula sam priču jedne profesorke jezika koju posle smene vlasti nisu pustili u Centar jer je bila simpatizer bivšeg režima, pod izgovorom da Centar 'od sada radi samo za Francuze'. Ja naravno, nisam bila simpatizer bivšeg režima, ali ovo je diletantski način obračuna sa političkim neistomišljenicima, jer je ta žena imala francuski pasoš. Kažem to kao primer, jer ustanova kojom Srbi u Francuskoj nisu zadovoljni ili u koju su prestali da pozivaju određene ljude, ne može da se pokrije argumentom 'da je za Francuze'. Mnogi naši gradjani imaju francuske pasoše, a ako je to mesto za političke prijatelje, onda ne smeju da ga finansiraju građani iz matice koji pripadaju svim strankama. Na francuskom tlu se ne može u javnim centrima praviti 'lustracija', to može da radi samo matica u matici. U ovoj zemlji mora se naučiti govor sa onim ko politički ne misli kao vi. A i neki od nas koji smo lobirali za promene u matici, ostadosmo bez poziva. Što bi rekao Buš mladji: možda nismo dokazali iskrenost saradnje. Šta bi Centar mogao da zameni?
- Imamo ljude koji prave alternativne centre po Francuskoj i dovode umetnike iz matice, gde dolazi mnogo više naših iz dijaspore i francuskih intelektualaca. Na primer, muzicka škola Petra Gojkovića u Parizu koja je za kratko vreme stekla ugled. Imaju li Srbi koji žive u Francuskoj ikakav uvid u to šta predstavnici njihove matice rade u kulturnim organizacijama (zapravo strateškim mestima gde se vrte veliki fondovi)?
- Očigledno postoji kratak spoj na liniji: savezna vlada - diplomate. U to ne želimo da ulazimo i ostaje nam drugi put informisanja, zakoni zemlje u kojoj živimo.
Možete li navesti primer?
- Unesco. Do 5. oktobra u njemu je stolica bila prazna i ništa se nije ni moglo uraditi. Posle 5. oktobra dobili smo,rečeno je, 'iskusnog' ambasadora, obećana je pomoć manastirima na Kosmetu, snimljena emisija na stidiju B, predstavnici vlade su se s njim slikali u Parizu… Vreme je iscurilo, a mi ne znamo šta je taj čovek za državu uradio, nikakvog izveštaja nema, nikakve javnosti.
Znate li šta se dešava sa umetničkim delima u našoj Rezidenciji i doskorašnjoj zgradi Ambasade u Parizu?
- Francuski zakoni su jasni, u ustanovama katarskog prava i arhivama gradjanin dobija informacije o eksteritorijalnosti ili transakcijama na francuskom tlu, kao i o spisku predmeta koji su sa zgradama ušli u transakciju, umetničkih ili ne. Nevesela je situacija da je srpska strana izgubila i zgradu Ambasade i zgradu Konzulata u Parizu. Jedna je pripala Hrvatskoj, druga Makedoniji. Rezidencija u 16. kvartu nam je ostala (nju nismo ni mogli da izgubimo, već je bila naša). Sada se Ambasada seli na trg Viktor Igo, u polutajnosti. Saznali smo da je na redu rasprava oko imovine između Srba, Slovenaca i Hrvata. Nemamo nikakav uvid u to šta će se dešavati sa predmetima iz Rezidencije, stilskim nameštajem, slikama, tapiserijama, ogledalima (poklonima francuske princeze kralju Aleksandru, po francuskom zakonu neotudjivim). Informacija koju smo od Francuza dobili je da na poslednjem prijemu u datoj zgradi, dotične predmete nisu videli. Postavlja se pitanje da li su ti objekti odneti na čišćenje, ili su sklonjeni radi pregovora sa drugim nacijama bivše Jugoslavije, ili.. Niko o tome Srpsku Zajednicu ništa ne izveštava. Šta povodom toga kaže prestolonaslednik Aleksandar budući da je reč o onome što je njegov deda dobio na poklon?
- Apelujemo na prestolonaslednika Aleksandra da ove detalje javnosti obelodani - ako i on išta zna - jer ima pravo, a i dužnost da srpski narod o ovome izvesti.
Koja bi bila sada poruka dijaposre matici?
- Matica više ne mora da troši novac 'na kulturu' u Francuskoj. Mi bismo taj novac rado preusmerili srpskim penzionerima. M. Marjanović
