Izvor: Politika, 18.Dec.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je javnost u javnim preduzećima
Treba u našoj svesti ponovo izgraditi pojam javnog dobra i javne svojine kao resursa koji pripadaju svima nama i za čije funkcionisanje smo svi odgovorni
Kao izraz populizma i demagogije ili namerne režije,rasprava o novomzakonuo javnim preduzećima je banalizovana i svedena samo na jednu temu. Suština novog zakona, bar premaprikazanom interesu javnosti i polemikama koje se vode, svela se na izbor direktora javnih preduzeća, a ne na njihov rad. Kao da se podrazumeva da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neko biti bolji menadžer ako nije formalno član partije, i obrnuto.
Jedan od krupnih problema naše države je slaba kontrola i nedovoljna transparentnost javnih preduzeća (i ne samo njih), sasvim suprotno njihovim nazivima i ulogama u društvu. Za javna preduzeća važi oznaka da su rasipnici i gubitaši koji nemilice troše novac poreskih obveznika. Mi građani, njihovi finansijeri, a shodno tome i njihovi vlasnici, nemamo nikakav uvid u to kako se troši naš novac i na šta, osim kroz neke nemušte revizorske izveštaje i kroz sporadična hapšenja njihovih namesnika kojima su partije otkazale zaštitu.
Ono što bi moglo da dovede do poboljšanja u ovoj oblasti je pružanje mogućnosti da javnost ima potpuni uvid u rad javnih preduzeća, kroz detaljno objavljivanje podataka o tome kako se troši njihov novac i kako posluju. Pozitivan korak je napravljen u ovom zakonskom rešenju tako što je kroz deo kojim se reguliše javnost u radu uvedeno da javna preduzeća moraju da na svojoj internet strani objavljuju programe poslovanja i godišnje izveštaje o realizaciji tih programa, a da tromesečne izveštaje o radu podnose ministarstvima, odnosno osnivačima. Mišljenja sam da je ovde trebalo otići korak dalje i pružiti javnosti potpuni uvid u rad javnih preduzeća, kako bi sporni direktori i njihov rad stalno bili pod lupom. I morali bi svoje izveštaje da podnose svojim finansijerima, vlasnicima i korisnicima, to jest nama građanima.
Treba omogućiti da svi rashodi javnih preduzeća (i ugovori na osnovu kojih se oni izvršavaju) budu vidljivi i dostupni svim građanima, tako što bi bili objavljivani na mesečnom ili tromesečnom nivou na internet stranama. Zašto bismo čekali televizijske emisije da vidimo kako se troši naš novac? Ovo bi moglo odmah da ima posledice i na javne nabavke koje su svuda prepoznate kao najveći izvor korupcije.
Dakle, sve bi bilo javno, videli bismo koliko koštaju obični zanatski radovi u opštini, novi automobili u komunalnom preduzeću, ko dobija poslove u domovima zdravlja, državnim agencijama i koliko to naplaćuje.
Ne vidim nijedan razlog zašto bi ovo bilo tajno i skriveno u firmama koje ne posluju u tržišnim uslovima. Danas u eri interneta ovo uopšte nije težak zadatak – održavanje internet stranice je zadatak za informatički polupismene ljude.
Opet država može uz nevelika sredstva da obezbedi centralizovanu informatičku infrastrukturu za podršku, a ne da javna preduzeća po oprobanom receptu sama prave sajtove koji koštaju po nekoliko desetina hiljada evra.
Nije, dakle, bitno ko je direktor, bitno je kako radi, a to jedino možemo znati kroz kontrolu i potpunu javnost rada. Neka direktori budu i partijski funkcioneri, to će se onda obiti o glavu partiji koja ga je delegirala kad njihovi rezultati budu javni.
Građani treba da dobiju državu kakvu zaslužuju, treba im omogućiti da njome upravljaju prema svojim potrebama. Treba u našoj svesti ponovo izgraditi pojam javnog dobra i javne svojine kao resursa koji pripadaju svima nama i za čije funkcionisanje smo svi odgovorni.
Ne može državni revizor da pregleda sva preduzeća s postojećim resursima, vlada ne može nikada da kontroliše njihov rad bez upliva politike. Treba se zato osloniti na preostalu savest građana, medija i nevladinog sektora.
Država i zakonodavci treba ovo da omoguće efikasnim ujedno i jeftinim rešenjima, a to je obezbeđivanje potpune transparentnosti i kontrole.
*Građanin, poreski obveznik, korisnik usluga javnog sektora
Dragan Ristić
objavljeno: 19.12.2012
