Izvor: Politika, 11.Jun.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je akademska javnost
Umesto da se utrkuju ko će doći u jednu od retkih emisija koja se bavila obrazovanjem i govoriti o problemu plagiranja, dekani beogradskih fakulteta pod bledim izgovorima odbili su gostovanje
Kontroverza doktorata ministra unutrašnjih poslova dobija na snazi svakim danom, uglavnom zbog reakcija prozvanih i predstavnika vlade. S druge strane, gubi na snazi odsustvom reakcije akademske javnosti.
Na istraživanje i prezentovanje rezultata analize ove doktorske disertacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od strane tri naučnika, predstavnici Megatrend univerziteta, kao i predstavnici vlasti reagovali su neprimereno, ishitreno i emotivno. Sa druge strane, uočljiva je inertnost akademske zajednice u Srbiji.
Univerzitet u Beogradu godinama napreduje na prestižnim akademskim listama univerziteta po kriterijumu kvaliteta nastave, izdavačkoj delatnosti itd. Kolateralna šteta ove afere je upravo ugled naše najstarije obrazovne ustanove, iako pomenuti doktorat nije odbranjen na njenim fakultetima. Umesto da se utrkuju ko će doći u jednu od retkih emisija na javnom servisu koja se bavila obrazovanjem i govoriti o problemu plagiranja, dekani beogradskih fakulteta pod bledim izgovorima odbili su gostovanje, tako da je čast celokupne akademske javnosti branila jedna profesorka u penziji.
Nemačka akademska javnost je na afere ministara odbrane i obrazovanja reagovala oštro i jedinstveno. U danima po izbijanju skandala sa plagijatom nemačkog ministra odbrane, 20.000 naučnika sa univerziteta u Nemačkoj i iz drugih zemalja objavilo je otvoreno pismo optužujući ministra da izvrgava ruglu ozbiljno naučno istraživanje. Prošlo je svega nekoliko dana, u slučaju nemačke ministarke obrazovanja, dok su glasovi iz struke formirali jedinstven stav, da ministar nauke koji pokazuje veliko nepoštovanje za naučna pravila ne može više obavljati tu funkciju. Kao i Gutenberg, ministarka obrazovanja je ubrzo podnela ostavku, iako je tvrdila na početku afere da se neće povući.
U Mađarskoj, nakon izbijanja skandala sa teškim plagijatom u doktorskom radu mađarskog predsednika, kada je krivotvoren gotovo ceo rad, reagovala je stručna javnost i zatražila je od Univerziteta gde je rad odbranjen fer i transparentnu istragu, jer u suprotnom mađarska naučna zajednica šalje sledećoj generaciji istraživača i svetskoj naučnoj javnosti poruku da ne postupa po optužbama za plagijarizam, te da tako sama sebe diskredituje. Ukoliko se ne postupi odmah, govorili su, radovi mađarskih autora će se u inostranstvu primati sa skepsom. Pritisak univerzitetske i stručne javnosti rezultovao je podnošenjem ostavke mađarskog predsednika.
Sa druge strane, rumunski premijer Viktor Ponta je i pored nalaza dve komisije da je plagirao trećinu svoje doktorske teze optužio rumunskog predsednika i njegov tim da kuju zaveru protiv njega. Rumunska stručna javnost, ipak, nije reagovala ni izbliza energično kao u slučaju kolega iz Mađarske i Nemačke. Komisija koja je tvrdila da nije bilo plagijata bila je politička, u nadležnosti Ministarstva prosvete. Ostale dve bile su univerzitetske. Politika odnosi prevlast jedino kada reakcije javnosti nema ili je ona nedovoljna.
Pre doktoriranja, doktorand popunjava formular o tome da li je rad originalan doprinos naučnom znanju, odnosno da li ga je on pisao, a potvrdan odgovor se podrazumeva da bi se s procedurom odbrane i prihvatom novog člana naučne zajednice nastavilo. Ako se ispostavi da je u pitanju plagijat, to znači da je počinjeno svesno krivokletstvo, te bi povlačenje doktorata univerziteta koji mu ga je dodelio bio prvi korak, a drugi, moralne prirode, podnošenje ostavke na trenutnu funkciju. U oba slučaja, akademci ne smeju ćutati, sebe radi.
Na koga ćemo se ugledati? Čemu težimo? Principu odgovornosti, budnosti, argumentovane kritike ili sebičnosti?
Sociolog
Branislav Omorac
objavljeno: 11.06.2014.
