Izvor: Politika, 28.Apr.2010, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GRAĐANSKA PISMENOST
Mladima treba pružiti priliku, a to razne opskurne grupe očigledno ne žele
Devedesete uzimaju svoj danak. Društvo nagrizeno obmanama, siromaštvom, nasiljem, strahom, korupcijom i bezakonjem kao da se urušava na naše oči. U potrazi za lekom protiv rastuće strepnje i straha od novog talasa propadanja sve nade uprte su u državu. Po principu „Brigo moja pređi na državu“ očekuje se da ona represivnim merama spreči eksploziju pretnji, ubistava i samoubistava, nasilja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na ulicama i na utakmicama, nasilja u porodicama i školama. Država se poziva da reformiše sudstvo u koje niko nije imao poverenja, ali da ne uvredi stare sudije. Država treba da oživi ekonomiju, ali da istovremeno očuva uravnilovku i sputa iole preduzimljive privatnike. Retki su oni koji pominju prevenciju, učešće građana i građanki u dugoročnim sistemskim promenama. Sve treba uraditi odmah, preko noći, kao i uvek u naše ime, ali bez našeg učešća i odgovornosti.
A za to vreme: U pripremi je nekoliko dramatično potrebnih zakonskih izmena u oblasti obrazovanja. Reforma obrazovanja je složen i dugoročan proces koji podrazumeva osnovni društveni konsenzus o tome u kakvom društvu želimo da živimo i koji je najbolji put da taj cilj ostvarimo. Kod nas tog konsenzusa nema i obrazovanje je postalo prostor borbe za političko/partijske uticaje i obračune zbog kojih trpe nastavnici i učenici, ali i društvo u celini. Da oni koji su u srpske škole pokušali da uvedu kreacionizam a iz njih izbace kompjutere i strani jezik nisu odustali od svojih anahronih ideja i planova dokazuje i predlog Komisije za izmenu nastavnog plana za gimnazije koji mi je dostavilo Udruženje nastavnika sociologije Vojvodine. Prema tom predlogu, sociologija se svodi samo na društveni smer, i to sa smanjenim fondom časova, ukida se predmet Ustav i prava građana, a Građansko vaspitanje umesto sve četiri godine ostaje samo u trećem razredu. Udruženje zabrinuto zaključuje da „se iz predloga za reformu vidi da se marginalizuju svi oblici vaspitanja za demokratiju i građansko društvo”.
Tako koncipiran nastavni program dugoročno bi usporio i otežao proces demokratizacije Srbije i njeno priključenje Evropskoj uniji. Za razliku od predlagača novog programa, Udruženje smatra da „svaki građanin a pogotovo potencijalna intelektualna elita koja se vaspitava i obrazuje u gimnaziji mora raspolagati osnovnim znanjima o društvu, državi, političkom sistemu, ljudskim pravima – ukratko osnovnom političkom pismenošću, znanjima i veštinama neophodnim za učešće u demokratskim procesima. Od tog znanja i tih veština zavisi da li će prihvatiti vrednosti demokratskog društva i aktivno se za njih zalagati ili će iz škole izaći politički nepismena, manipulaciji podložna masa poslušnika.”
Budući da je predlog izmenjenog programa u potpunoj suprotnosti sa proklamovanom politikom Srbije, raspitao sam se u Ministarstvu prosvete o kakvoj je to komisiji reč i dobio odgovor koji me je i ohrabrio i ozbiljno zabrinuo: „To nije zvanični predlog i reč je o ’opskurnoj grupi’ iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.” To da je grupa opskurna očigledno je kao što je očigledno da postoji i radi, a znajući kako kod nas stvari funkcionišu, želim da na nju blagovremeno, preventivno upozorim. Ovo je prilika da nešto sprečimo, a ne da trošimo snagu, vreme i sredstva da problem kasnije lečimo.
A za to vreme: U Evropi u kojoj su građani obrazovanje označili kao osnovni strateški prioritet intenzivno se radi na proširivanju građanske pismenosti kao znanju koje u simbiozi sa osnovnom, naučnom i IT pismenošću jeste preduslov ekonomskog razvoja i demokratske stabilnosti.
A za to vreme: U okviru „Projekta građanin” koji sprovode Građanske inicijative, u Beogradu je održana smotra koja je okupila 250 srednjoškolaca iz 25 škola iz 17 gradova Srbije. Oni su predstavili projekte kojima predlažu promene politika kojima bi se bolje rešili problemi koje su uočili u svojim lokalnim sredinama. Učenici iz Sombora su za tri meseca sakupili 100.000 evra za presađivanje srca svoje drugarice. Učenici iz Velikog Ropotova sa Kosova traže poštovanje svojih ljudskih prava na pasoš Republike Srbije jer se osećaju kao građani drugog reda. U Kučevu su zagovornici potpunog ukidanja korišćenja plastičnih kesa, Kikinđani nove deponije, Ub traži kancelariju za mlade, Zemunci se zalažu za prevoz pristupačan i osobama sa invaliditetom, a Čačani traže podršku u borbi protiv porodičnog nasilja itd.
Mladi pokazuju drugačije lice od onog kako ih javnost uglavnom vidi: ispred ili u crnoj hronici. Pokazali su visok stepen znanja i aktivizma i potencijal da u Srbiji nešto menjaju nabolje. Samo im treba pružiti priliku, a to razne opskurne grupe očigledno ne žele.
direktor „Građanskih inicijativa”
Miljenko Dereta
[objavljeno: 29.04.2010]
