Izvor: Politika, 18.Jun.2011, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GM biljke će biti prihvaćene kad-tad
Ljudi su u dilemi da li će ako jedu genetički modifikovanu hranu i sami biti ,,modifikovani”, što je besmisleno
Genetički modifikovani organizmi (GM biljke) dobijaju se metodama genetičkog inženjerstva kojima se gen poreklom iz drugog organizma može preneti i ugraditi u genom (nasledni materijal) biljke čime ona dobija novo svojstvo. Ova tehnologija predstavlja revolucionarnu promenu u fundamentalnim istraživanjimai u biotehnologiji primenjenoj u poljoprivredi,proizvodnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hrane i farmaceutskoj industriji. GM biljke se dobijaju u laboratorijama za eksperimentalna istraživanja, i proizvode se za tržište (SAD, Južna Amerika, Kina).To su biljke tolerantne na herbicide,otporne na insekte, bakterije i viruse, uz povećanu hranljivu vrednost (soja, kukuruz, pamuk, uljana repica i mnoge druge). Metod koji se najviše koristi izveden je proučavanjem prirodnog genetičkog inženjeringa uočenog između bakterije Agrobacterium tumefaciens i biljaka.
Genetička modifikacija se najviše primenjuje u poljoprivredi. Na primer, kompanija ,,Monsanto”, proizvodi soju tolerantnu naherbicid ,,raundap” tzv. raundap redisoju.Ta soja može da se tretira ovim herbicidom, dok se korov eliminiše. Postižu se jeftinija proizvodnja i veći prinosi. Proizvedene su i GM biljke otporne na razne štetočine (insekte, viruse), čime se smanjuje potreba za pesticidima.
Dok je u Srbiji važio prethodni Zakon o GMO (usvojen 2001. godine) bio je dozvoljen uvoz GM sojine sačmeza ishranu stoke (koja je prethodno testirana na više potencijalnih faktora rizika), ali nije bio dozvoljen uvoz GM semena. Novim restriktivnijim zakonom usvojenim 2009. godine,zabranjen je i promet proizvoda koji sadrže sirovine poreklom od GMO.
U Srbiji ne postoji proizvodnja GM biljaka u komercijalne svrhe, one se koriste samo u laboratorijama za istraživanja u vezi sagenima biljaka.Pri Ministarstvu poljoprivredeformiran je Stručni savetza biološku sigurnost sastavljen od stručnjaka različitih profila, čiji sam i ja član. Ako bi, npr. ,,Monsanto” želeo da u Srbiji plasira svoj proizvod on bi morao da podnese Savetu prijavu na razmatranje, a krajnju odluku donosi ministar. Proizvodnja GM biljaka je pre stvar političke odluke, nego zasnovane analize bezbednosti (koristi). Uvoz GM biljaka poželjnih osobina predstavlja direktnu konkurenciju domaćim proizvođačima koji su sorte proizveli klasičnom selekcijom. Svaki novi GM proizvod pre puštanja na tržište po zakonima EU mora da prođe mnoštvo kontrola. To je dugotrajan i skup proces. Bilo bi dobro današe sorte kukuruza, koje dobro prolaze u svetu, imamo i na taj način izmenjene. Proizvodnja GMO će biti prihvaćenakad-tad kod svih, pre svega zbog potrebe da se nahrani rastući broj ljudi u svetu. GM biljke su na tržištu više od 20 godina i da postoje štetni efekti to bi moralo do sada da se pokaže. Nema naučnih argumenata protiv korišćenja GM biljaka. Postoji mogućnost pojave alergija ali ne kao posledica genetičke transformacije kao procesa. Međutim, pojava alergija nije dovoljno poznata, a pojavu alergija uzrokuje i sve veće hemijsko zagađenje u životnoj sredini. Ljudi su i u dilemi da li će ako jedu genetičkimodifikovanu hranu i sami biti ,,modifikovani”, što je potpuno besmisleno, jer nemoguće je, kada unosimo neku DNK (a sva hrana koju koristimo sadrži svoj genetički materijal, tj. DNK), da ona kod nas izazove genetske promene.Pored toga,postoji bojazan da će doćido ugrožavanja životne sredine, ako dođe do neželjenog protoka gena sa GM biljaka na,,divlje” biljke. O tome se vodi računa: prave seprostorne barijereizmeđu GM biljaka i onih koje nisu GMO.
Većina mojih kolega smatra da je hrana poreklom od GM biljaka neopravdanooptužena i da takva hrana nije nezdrava. Mnogo je nezdravija hrana koja se tretira velikom količinom herbicida, pesticida i ostalih hemikalija za koje se zna da imaju mnoge štetne posledice po ljudski organizam.Naravno, kada čovek stvaranešto novo, to može i da se zloupotrebi, zato kontrola mora da postoji. Nepotrebna je tolika odbojnost prema nečemu što ima veliki potencijal ne samo u poljoprivredi, nego i kozmetici, medicini, farmaciji.
*Viši naučni saradnik Laboratorije za molekularnu biologiju biljaka, Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo
Jovanka Miljuš-Đukić
objavljeno: 18.06.2011
