Izvor: Blic, 09.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Frulaš za kojeg ni Bah nije tajna
Frulaš za kojeg ni Bah nije tajna
Ivanjica je pre nekoliko dana bila u znaku Bore Dugića. Poznatim numerama 'Zov', 'Vilino kolo', 'Običan balkanski dan'... poznati umetnik frule podsetio je publiku zašto nosi laskavu titulu najvećeg narodnog umetnika u ovom delu sveta.
Posle koncerta, prihvatajući razgovor za 'Blic', odmah kaže:
'Svaki put kada izađem na scenu stavljam na kocku u obliku žetona sve što sam doneo sa sobom. Frula je božji instrument >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i može da pravi dijaloge i sa nestvarnim bićima stvarajući čaroliju. Ako verujete u sebe i ono što radite, verovaće vam i drugi. Najveća iluzija jeste u samoj melodiji, ali je važno da interpretator to publici saopšti na uverljiv način koji će ostati dugo u sećanju'.
Svoj novi nosač zvuka Bora Dugić najavio je kao pretenziju da za sobom ostavi nekakav trag: 'Ako ništa ne ostavimo iza sebe, onda nema ni dokaza da smo postojali'.
Kada se očekuje novi CD, koji je, kako je najavio Vlada Marković, direktor PGP-a, jedan od prioritetnih zadataka ove kuće?
- Uskoro, za mesec, dva. Pošto je prošlo skoro sedam godina od mog poslednjeg CD-a prikupio sam dosta dobrih ideja, rešen da se predstavim u najboljem svetlu. Prošle i pretprošle godine u Jugoslaviji i Americi snimio sam devetnaest numera, od kojih će se najmanje četrnaest naći na novom CD-u. Par pesama miksovano je u studiju mog sina 'Sound & Sound Recording' u Njujorku. Za područje naše zemlje CD izdaje PGPRTS, čiji sam ekskluzivni solista već četvrt veka. Međutim, naše ambicije usmerene su ka svetu. Nadam se da će CD biti dobro prihvaćen na inostranom tržištu, jer sam kao ponosni predstavnik ove zemlje doneo mnoga muzička priznanja iz sveta. Osim toga meni je izgleda pripalo da dovedem misiju do kraja i štafetu koju nosim predam u ruke nekom mlađem. Postoje li ozbiljni kandidati za 'preuzimanje štafete'?
- Ima ih, ali mnogo zavisi od snage ličnosti. Ja sam čitav svoj život uložio u parče drveta na jedan veoma ozbiljan način, gajeći tradiciju izvornog zvuka. Sigurno je da Srbija ima talente. Nenad Stanković, na primer, koji je, eto, rođen gde i moja majka, studira matematiku, koju sam, eto, i ja studirao; on je pobednik festivala 'Zlatne frule srpskog Balkana' koji sam ja osnovao i održava se svake godine u Kragujevcu. Kristina Cvejić takođe je sjajna umetnica na ovom instrumentu. Na prošlogodišnjem festivalu imali smo priliku da slušamo čuvenog rumunskog pan-frulaša Dumitrusa Zamfira. Prvi put sam sreo nekog tako sličnog sebi po načinu saopštavanja toga što radi. Veliki broj pesama ostao je za vama koje su, sada, i deo tradicije. Da li biste neku pesmu izdvojili?
- 'Sećanje na Dižon'. To je jedna od mojih najlepših balada koju sam komponovao tačno pre dvadeset godina. Gostujući na Međunarodnom festivalu u Francuskoj, jedne večeri zasvirao sam frulu i iz nje su krenuli tonovi koji su nosili i jedan iskonski deo mene. Šta mislite o novim muzičkim trendovima?
- Ako se stidimo opanaka iz kojih smo izašli, ne možemo govoriti o tradiciji. Izgleda da ih se ipak stidimo, jer lako prihvatamo sve što je tude. Gostoprimstvo je nekog nahraniti i napojiti, ali prihvatiti, kao svoje, njegov jezik i kulturu, jeste autsajderski čin. Spreman sam da se borim, kao i do sada, 'parčetom drveta' za opstanak naše muzike. Bojim se da je Milorad Pavić u 'Hazarskom rečniku' anticipirao sudbinu srpskog naroda, predosećajući da ćemo, zbog male kolektivne svesti, nestati kao Hazari. Kako je došlo do toga da za iduću godinu ugovorite nastup u Sidnejskoj operi?
- Početkom 2000. godine Nikola Stojadinović, organizator programa gostovanja naših ljudi u svetu, ponudio mi je gostovanje u Australiji. Morao sam da odbijem jer mi se nije finansijski isplatilo, ali sam na njegovo insistiranje poslao jedan video-zapis mog programa. Predložio je da moj program ponudimo australijskoj operi mada sam ja, iskreno, bio skeptičan. Nakon dva meseca pozvao me i rekao da je opera iz Sidneja stavila moj koncert na zvanični repertoar. To je kompliment koji se ne može rečima opisati, jer je selekcija tamošnjih programa, zaista vrlo stroga. Ovih dana očekujem konačan dogovor s Lizom Opolski, urednicom programa u tamošnjoj Operi. Petpostavljam da ću tamo svirati na leto ili na jesen iduće godine. Povešću petnaestak vrsnih muzičara, a za sada mogu da kažem da će sigurno ići pevački orkestar 'Smilje' i, najverovatnije, Bojan Jovanović, naš najtalentovaniji harmonikaš koji je završio Rusku akademiju umetnosti. Očekujem spektakl koji bi mogao da bude i najsvetlija tačka u mojoj karijeri. Svirate i klasiku. Koliko se frula kao jedan od 'primitivnijih' instrumenata uklapa u sve to?
- Frula jeste instrument koji je primitivan, nesavršen, ali ima minimum karakteristika potrebnih da bi se zvala: muzički instrument. Naravno, dosta zavisi i od umetnosti izvođača. Ja sam svoje sposobnosti razvio do te mere da instrument koristim na najbolji način. Ako je nešto pisano za flautu, obou, ja to adaptiram za frulu. Recimo, Mocartov 'Turski marš' pisan za klavir ja sam odsvirao na fruli i pobrao laskave komplimente kolega školovanih u klasičnoj muzici. Svirao sam i Šuberta, Baha, Ramoa...Volim da kažem da je frula instrument koji sadrži svu mudrost bogova kao što su bili Pan, Oziris i Orfej. Beba Bojović
