Izvor: Blic, 19.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Frula božanskog porekla
Frula božanskog porekla
Koncertna promocija novog albuma frulaša, kompozitora i konstruktora Bore Dugića, 'Između sna i jave'(PGPRTS) održana je pre nekoliko dana u Zvezdara tetaru. Uskoro, Bora Dugić započinje seriju koncerata u Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, vraća se nakratko u Beograd zbog koncerta u Centru 'Sava', odlazi potom u Moskvu da bi, krajem godine, u jednom od vrhunaca svoje karijere, održao spektakulrani nastup u Sidnejskoj operi.
Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ocenjujete svoje šesto izdanje u karijeri?
- Album 'Između sna i jave' opisuje moje shvatanje muzike kao nematerijalne pojave. Ne možete da je posedujete a ne možete bez nje. Ovaj kompakt disk uradio sam uglavnom u Americi. Fajlovi su snimani u Beogradu u studiju Bate Kovača, onom PGP-a i Radio Beograda a jedan snimak zabeležen je na Berkliju gde je studirao moj sin. Kao najbolji u klasi završio je studije i danas radi u Saund rekording studiju u Njujorku kao inženjer zvuka. Tamo snimaju Dženifer Lopez, Vanesa Vilijams, Selin Dion, Destini Čajlds…a i ja sam, eto, dobio priliku da najzad ostvarim, uz dobro odsvirane numere, i u tehničkom smislu savršen zvuk.
Mada ste formirani u korpusu domaće narodnjačke scene, jedan ste od prvih koji je ukazao na njen sunovrat ka orijentalizmu! Kavom situaciju vidite danas?
- Jesmo malo počistili ali nismo još stekli naviku da redovno čistimo. Moramo se izboriti za kolektivni konsenzus oko toga šta je naša muzička tradicija a šta nije. Na tome insistiram tridesetak godina.
Kako se desilo da osim sviranja i komponovanja postanete i graditelj frula?
- Seosko sam dete, živeo na selu kratko ali dovoljno da upoznam prirodu i njene zvuke, čujem dedu koji je bio najbolji svirač u Đurđevu i okolini. U jednom trenutku moje tehničke mogućnosti prevazišle su instrument na kome sam svirao. Počeo sam da tražim gotove cevi od metala, plastike, bilo od čega, nosim ih strugarima i metalostrugarima, dok jednog dana nisam počeo sve sam da radim. Kasnije sam diplomirao matematiku na Pedagoškoj školi gde je i fizika bila jedan od predmeta pa sam dobro proučio njen akustički deo i počeo da unosim naučni pristup u obradu tog parčeta drveta.
U čemu se sastoje graditeljske novine koje ste primenili?
- Usavršio sam ovaj instrument u konstrukcionom delu, kad je reč o štimovanju, takođe, i postavio nove standarde u pogledu njegovih dimenzija i materijala od koga se gradi. Jedan od mojih slavnih prethodnika, Sava Jeremić, svirao je na apsolutno nenaštimovanoj fruli. Bilo mu je teže jer je svojim umećem morao da oblikuje zvuk. Robovati manama instrumenta, međutim, znači smanjivati svoj manevarski, interpretativni prostor. Budući matematičar, izračunao sam dimentziju instrumenta jer dimenzija frule određuje njen tonalitet. Mikro dimenzije, kao što su veličina rupice, odnos prečnika i dužine frule odnosno njenog vazdušnog stuba, sve to definiše intonaciju. Dakle uspeo sam da frulu načinim kompatibilnom za štimovanje sa ostalim instrumentima što mi je omogućilo da mogu da odsviram sve vrste muzike, Moravac ili Baha svejedno. Štimovanje je aksiom, jer frula nije tzv. temperovani instrument.
Da li danas postoji frulaški brend 'Bora Dugić'?
- Da, postoji brend frule 'Bora Dugić'. Proizvodnju opslužuju dvojica majstora koje sam obučio, a sam vršim samo atest celokupne proizvodnje. Svaka frula ima svoj serijski broj, podatke u kompjuteru od kog je drveta, kad je drvo ubrano, kako je impregnirano, koliko dugo…Moje su frule danas tehnološki na nivou proizvodnje frula u Engleskoj koja zaista ima tradiciju u tome.
Za sviranje frule neophodna je, osim dobrog instrumenta i brza misao, što je još jedna od vaših odlika!
- Naravno da je potrebna brza misao. Dok na pozorišnoj sceni tzv. dramska pauza, mada kratka, izgleda kao da traje celu večnost, frula mora da se svira u hipu, sa najkraćom mogućom stankom između deonice koju završavate i sledeće koju počinjete. Zato misao mora da vam radi brzo kako biste oblikovali novu deonicu i pripremili sledeću.
Tumačite sviranje frule i božanskim nadahnućem, nečim vanracionalnim!?
- Zaista sam otkrio u fruli nešto božansko. Ne bih joj posvetio svoj život da nije bilo toga. Po definiciji frula je božanskog porekla. Ako je Bog svirač onda je Bog 'odsvirao svet' poput muzičara koji prati partituru i tka nešto nematerijalno ali energetski snažno. Rob sam koji stoji propet na prstima trudeći se da dohvati savršenstvo. To je moja misija jer je savršenstvo, bez obzira koliko napredujem, uvek za dlaku iznad mene. Milorad Pavlović
