Izvor: Politika, 10.Apr.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Franšizing u pomoć
Umesto otpremnine od 200 evra po godini radnog staža predlagali smo da FAS ustupi deo (deljive) opreme radnicima
Oni koji su bili u ,,Holidej inu”, znaju da će u hotelu s tim nazivom širom sveta naići na isti kvalitet usluga i isti princip funkcionisanja. Takođe, ,,Filips” aparati, sa originalnim znakom te firme, iako su proizvedeni u Maleziji, istog su kvaliteta kao i oni iz Holandije. Primera poput ovih je mnogo, i sve se to odnosi na franšizing. Mala i srednja preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posluju pod imenom velike, u svetu poznate firme, i time im je osiguran plasman proizvoda i tržišna prepoznatljivost.
Međutim, u Srbiji franšizing kao model preduzetništva, samozapošljavanja i (re)industrijalizacije nije razvijen. Za razliku od Slovenije, čija su preduzeća na taj način s kragujevačkom ,,Zastavom” sarađivala još 1989. godine, kada je u Šumadiji proizvedeno 210.000 automobila. Iskustva sa tadašnjih sajmova malih preduzetnika, organizovanih u Sloveniji, pokazuju da su slovenački kooperanti „Zastave” svoj koncept razvoja zasnivali na modelu franšizinga.
Potpisnik ovog teksta, tada mlad ekonomista, uverio se u koncept poslovne saradnje društvenog i privatnog sektora, gde je mali privrednik proizvodio za društvena preduzeća, dok su društvena preduzeća stavljala svoj zaštitni znak na delove proizvedene u sektoru male privrede. Tako proizvedene serije, od vijaka, zakovica, elektrokomponenata, do auto-galanterije, isporučivane su ,,Zastavi” i ugrađivane u automobil, koji je u tom periodu prodavan i na američkom tržištu.
Potpisnik ovog teksta sa saradnicima je u periodu (2000–2013), objavio nekoliko istraživačkih priloga, tražeći odgovor na pitanja: kako razviti novi model preduzetništva, odnosno kako tehnološki višak radnika transformisati u preduzetnike? Istraživanje je trebalo da posluži kreatorima ekonomske politike i menadžmentu u razvoju franšizinga kao novog modela preduzetništva, samozapošljavanja i (re)industrijalizacije.
Pri tom smo imali u vidu 10.500 radnika koji su postali tehnološki višak posle strateškog prestrukturiranja ,,Zastave” 2001. godine.
Problem tehnološkog viška radnika država je pokušala da reši kroz socijalni program, formirajući preduzeće ,,Zastava zapošljavanje i obrazovanje”. Vlada Srbije je u periodu 2001–2007. godine izdvojila za program socijalne podrške ,,Zastavi” trista miliona evra. Krajem aprila 2008. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja potpisalo je Memorandum o saradnji „Fijata” i ,,Zastave”. Prema ovom memorandumu ,,Fijat” će investirati sedamsto miliona evra, a Vlada Srbije sto miliona u proizvodnju automobila ,,punto”. Bili smo ohrabreni potpisivanjem sporazuma o saradnji ,,Zastave” i ,,Fijata”. Namera nam je bila da kroz ponuđeni model franšizinga tehnološki višak radnika „transformišemo” u male preduzetnike koji bi postali kooperanti kompanije „Fijat” Automobili Srbija „FAS”. Umesto otpremnine od 200 evra po godini radnog staža predlagali smo da FAS ustupi deo (deljive) opreme radnicima razvijajući s njima partnerske odnose kroz kooperantsku saradnju. Takav model franšizinga predstavljao bi svojevrstan način samozapošljavanja tehnološkog viška radnika i (re)industrijalizacije. Predlagali smo da se u kasarnama bivše Vojske SCG, kao i u pogonima „propalih” društvenih preduzeća instalira oprema i da u zakup radnicima, malim privrednicima, franšizantima.
Ispostavilo se, međutim, da se samo jedno malo – srednje preduzeće iz Srbije kvalifikovalo kao dobavljač-kooperant ,,Fijata”. Razlog – nemogućnost ovladavanja standardima kvaliteta ISO 9001, ISO 16 949. Mišljenja smo da se po modelu franšizinga u program ,,Fijat” može uključiti mnogo više ovdašnjih preduzeća.
Otvara se i pitanje: šta ako sutra 11 multinacionalnih kompanija koje su registrovane u Srbiji (kao kooperanti ,,Fijata”) ne daj bože, dignu sidra i odu? Zar niko ne uviđa opasnost od oslonca na samo jednog dobavljača za jedan deo – agregat – sklop? Teorija i praksa opominju: više dobavljača, a ne samo jedan! Zar je moguće da se, pored četiri konkursa Vlade Srbije, za davanje podsticajnih sredstava preduzećima za uvođenje sistema kvaliteta ISO… samo jedno srpsko preduzeće kvalifikovalo za kooperanta ,,Fijata”?
Ovo su pitanja koja traže odgovor i zaslužuju pažnju naučnostručne javnosti.
Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, potpredsednik Srpske federacije za franšizing
Sreten Ćuzović
objavljeno: 10.04.2013.
