Izvor: Blic, 18.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filozofi u fabrici motora
Filozofi u fabrici motora
Autor predstave 'Filozofi', koja je na samom početku Bitefa izmamila komentare i podsetila na izreku da, ako se po jutru dan poznaje, vredi se nadati da će ovogodišnji Bitef ponovo ponuditi niz dobrih predstava.
Objašnjavajući sam naziv svoje predstave 'Filozofi', Jožef Nađ, pozorišni autor, koreograf i reditelj, čije predstave inače karakteriše izrazita stilizovanost kaže: 'U Orleanu, u francuskom gradu gde živim i radim, predložili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su mi da uradim predstavu koja bi bila posvećena poljskom reditelju Tadeušu Kantoru. Smatrao sam da to nije moguće, ali sam srećom saznao da da postoji velika intelektualna bliskost između Kantora i Gombroviča. Gombrovič je, naime, održao jedno predavanje u kome je za šest sati i petnaest minuta izložio istoriju filozofije. Došao sam na ideju da tako nazovem svoju predstavu, koja je na posredan način omaž Kantoru, ali koja je u osnovi inspirisana jednim esejom Bruna Šulca, koji je, takođe, intelektualno prilično blizak Kantoru.' Da li je predstava 'Filozofi' zbog toga slojevite strukture, pored ostalog sadrži i čitav jedan crno beli film?
- Film ima ulogu fotografije u predstavi. Scene koje publika vidi zapravo su fotografije. Nastajale su tako što bih najpre osmislio situaciju koja se potom odvija pred našim očima. Na taj način je nastao kompletan video materijal, video zapis čija je uloga formiranje video dramaturgije predstave. Jer ja sam zapravo u osnovi likovnjak. Da li to znači da biste se mogli baviti i crtanjem?
- Kao mlad, želeo sam da studiram filozofiju i književnost. Završio sam grafiku, a život me je odveo u pozorište. Radeći na ovoj predstavi uradio sam niz crteža koji su trenutno na izložbi u Italiji i koje ću možda izložiti na sledećem Bitefu. Ali crtanje je moja osnovna i velika ljubav, da ne kažem život. Mogu čak da zamislim da se više ne bavim pozorištem već da se samo posvetim crtanju.
I pre dolaska na Bitef ovde je bilo reči o vašem povratku u Kanjižu?
- Nije to ništa specijalno, pre nekoliko godina sam počeo da pravim kuću u Kanjiži i kada je završim biće to moj dolazak kući. On, naravno, ne znači ništa u nekom smislu prevrata u mom životu ili stavljanja tačke. Reč je o sasvim očekivanom ljudskom potezu. 'Anatomija zveri', potom 'Vojcek' i sada predstava 'Filozofi' na Bitefu, kako ste zadovoljni tom linijom?
- Ispalo je tako da su te predstave pozvane na Bitef, međutim, ima i drugih, za mene jako važnih predstava koje bih voleo da je ovdašnja publika mogla da vidi. Međutim, jako je interesantno da je publika imala priliku da vidi baš te tri predstave, koje su međusobno jako različite. Voleo bih kada bi ovde mogao da pokažem male, kamerne predstave koje radim, mono i duet predstave. Da li je i u tim malim predstavama zemlja kao element toliko prisutna, kao u ovim koje smo gledali?
- Moja glavna težnja je da nađem svoje osnovne, unutrašnje tačke ukrštanja, da otkrijem svoje lične, centralne motive koji me formiraju, i koje sam na neki način već skicirao i definisao, ali se nadam da će do punog rezultata doći kada se vratim kući. Kada budem duže boravio u Kanjiži, u tom prostoru gde sam rođen. Reč je o prilično neobičnoj energiji i interakciji o kojoj je teško racionalno govoriti. Ovo je vaše treće učešće na Bitefu. Po čemu se razlikuje od prethodnih?
- Ovo učešće na Bitefu protiče najviše u znaku prostora u kome smo igrali predstavu. Kao što je poznato, igramo u Rakovici, daleko od grada, ali ja to doživljavam kao neki podvig, kao pravljenje pozorišta van pozorišta. I to je samo po sebi jako važna tema, gde možemo igrati predstave, u kom prostoru. Mi danas u ovim kulturno-političkim okolnostima, koje su, nažalost, prilično problematične, moramo smisliti i osmisliti nešto gipko i pokretljivo da bismo se prilagodili svakoj situaciji - kako bismo sačuvali i održali kontinuitet. Željko Jovanović
