Izvor: Vostok.rs, 15.Jun.2016, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filosof Ornatski: „Kada napadaju crkvu nemoguće je trpeti“
13.juna Ruska pravoslavna crkva proslavlja sveštenomučenika Filosofa Ornatskog-čoveka koji je našao u sebi hrabrosti da se otvoreno suprotstavi boljševicima i koji je zajedno sa sinovima zbog toga ubijen.
Filosof
Poticao je iz porodice seoskog sveštenika Novgorodske gubernije, iz loze Ornatskih, generacijskih slugu Božijih, dobivši na rođenju neobično ime „Filosof“. Smatra se da je na taj način otac izrazio svoje strahopoštovanje prema svetim ocima drevnosti koji su svedočili Hristovo učenje među neznabožcima. Po završetku Sankt Peterburške Duhovne Akademije sa zvanjem kandidata bogoslovlja, 1855.godine, Ornatski je krenuo očevim stopama. Primio je sveštenički čin i dugo godina služio kao nastojatelj, dok 1893.g. nije izabran za člana Sankt Peterburške gradske skupštine kao predstavnik sveštenstva.
Otac Filosof je preuzeo na sebe brigu o siromašnima. Obezbeđivao je prenoćišta beskućnicima, domove za decu siročad. I njegova porodica je bila velika: imao je desetoro dece. Pored toga, nadgledao je izgradnju hramova u Sankt Peterburgu. Kroz njegove ruke su prolazile velike sume novca, pa ipak je porodica Ornatskih živela vrlo skromno. Morao da daje privatne časove kako bi prehranio ženu i decu.
Sa početkom Prvog svetskog rata, Filosof Ornatski je pretvorio svoj stan u vojnu bolnicu za ranjenike i prešao da živi u malom zajedničkom stanu. Jedan od sinova Ornatskog, Nikolaj, koji je zajedno sa njim i poginuo, služio je kao vojni lekar pri 9-oj Ruskoj Armiji. Drugi sin, Boris je bio artiljerista.
Metež
Rat je poljuljao temelj na kojem je stajala Ruska imperija. Ornatski je video kako prodiru i postaju popularne ideje boljševizma. Pronalazio je da su pogubne za zemlju. „Naša inteligencija treba da postane ruska,-pisao je, prizivajući na povratak pravoslavnim korenima-Gledajte: evo, hrišćanski život labavi u svojoj osnovi. Za religiju i veru se objavljuje da su proživele svoj vek. Na mesto Boga ljudi stavljaju čovečanstvo i služenjem njemu žele da zamene služenje Bogu.
Duhovno obrazovanje u školama i gimnazijama u Ruskoj Imperiji bila je osnova, sposobna da učvrsti Rusiju, smatrao je Ornatski. Pri tome je priznavao da je naširoko predavanje Veronauke u školama bilo daleko od savršenstva. Učitelji nisu bili pastiri, sveli su predmet na prosečan nivo. Prestao je da se bilo čime razlikuje od ostatka suvoparnog školskog programa. Tako, tupo bubajući iz udžbenika nije moguće dopreti od Božanske istine, govorio bi sveštenik.
Februarski prevrat kojim je svrgnuta monarhija i proglašena vlast Privremene vlade, uzburkao je čitavu rusku državu, od samog vrha vlasti do prostog naroda. Razdor se zacario svugde, uključujući i crkvene krugove. Deo sveštenstva se borio za obnavljanje i „demokratiju“. Drugi deo je krenuo putem prognanika. „Savez crkvenog jedinstva“-tako je sebe nazivala mnogobrojna grupa petrogradskog sveštenstva i vernika. Jedim od osnivača ovog pokreta bio je protojerej Filosof Ornatski.
Posle dolaska na vlast boljševika, Ornatski se svim silama trudio da zaštiti hrišćanske vrednosti. Nije se bojao da putuje po celom Petrogradu, nastupa sa nadahnutim propovedima i razobličava novu vlast. Sem od toga, u više navrata je prizivao vernike da se objedine radi zaštite svetinja i hramova. Kada je u januaru 1918.godine, u Aleksandro-Nevskoj Lavri bio ubijen brat Filosofove supruge, protojerej Petar Skipetrov, otac Filosof je pravio litije od svih hramova prestonice do Lavre. Tada se obratio pastvi rečima koje razobličavaju:
„Vreme je da se prizna da su razbojnici uzeli vlast i da vladaju nama. Trpeli smo, ali trpeti više ne možemo, jer je napadnuta Svetinja nad Svetinjama ruske duše-Sveta Crkva... Ne valja namerno ići u mučeništvo, ali ako treba da postradamo, čak i da umremo za istinu, to moramo uraditi. Litije će svima dokazati da se verni narod objedinjuje. Sveštenstvo treba da propoveda narodu ne samo za praznike,već uvek i svugde gde ima mogućnosti. Svi moraju da govore koliko je neophodno braniti svetu veru, treba da se viče o tome u tramvajima, po bioskopima, na prugama... Vreme je da se sveštenstvo objedini sa narodom. Ako je Lavra dobila zaštitu, bilo je to zbog naroda. Ako odbranimo Crkvu, to će biti u jedinstvu sa narodom...“
Venac
Smele reči Ornatskomu nova vlast nije mogla da oprosti. 19.jula 1918.g. (po starom kalendaru), kasno uveče u kući sveštenika odjeknulo je zvono.
„Seli smo da večeramo. Moj otac, majka i trojica braće“-priseća se Lidija Filosofna, ćerka Ornatskog. Odjeknulo je zvono.Na vratima su se pojavili naoružani mornar i dvojica crvenoarmejaca. Mornar je naredio pretres; pretres je bio površan. Zatim su predložili ocu da krene sa njima, uz obećanje da će se uskoro vratiti. Stariji brat, Nikolaj, je predložio da prati oca. Onda se mornar obratio drugom bratu, Borisu, takođe oficiru, da i on krene sa njima.“
Do jutra se nisu vratili. Zabrinuta ćerka se uputila u komesarijat da razjasni sudbinu oca i braće. Tamo su joj rekli da „ne znaju nikakve Ornatske“. Izlazeći iz zgrade, Lidija je odjednom začula tihi glas iza leđa: „Sestro Ornatska, koračajte, slušajte i ne okrećite se: vaši otac i braća su bili ovde. Sada su odvezeni i streljani, zajedno sa drugim zarobljenicima na jednom od nasipa Finskog zaliva.“
Na putu do mesta streljanja batjuška je predstavljao primer potpune nepokolebivosti i sa neopisivom duhovnom smirenošću je tešio uzrujane sastradalnike. Tako Valerij Filimonov, publicista i hagiograf, autor knjiga o mučeničkoj končini Filosofa Ornatskog, opisuje poslednji put sveštenika. „Pred početak streljanja, otac Filosof je kratko izustio: „Ništa, idemo Gospodu. Hajde, primite moj pastirski blagoslov i saslušajte svete molitve.“ I, kleknuvši na kolena, počeo je mirnim, umerenim glasom da proiznosi molitvu za upokoj duše..."
Za streljanje oca Ornatskog postrojili su vod crvenoarmejaca, pisao je sveštenik Mihail Poljski. Ovi su odbili. Pozvali su kineze. I oni odbili. Tada je batjuški prišao sasvim blizu mladi komesar i ispalio u njega iz neposredne blizine, iz revolvera.
Avgusta 2000. g. Jubilarni Arhijerejski sabor Ruske pravoslavne crkve pribrojao je protojereja Filosofa Ornatskog njegove sinove Borisa i Nikolaja liku svetih novomučenika i ispovednika Ruskih. Čovek nazvan u čast prvih svetitelja, sam je prošao njihov put. Duh i vera ruskog sveštenika 20.veka, nisu bili ništa manji od vere onih koji su dočekivali smrt u rimskim arenama, ponavljajući: „Verujem u Hrista“.
Jelena Gorbačova,
Sa ruskog Iva Bendelja
Ruska planeta
Pravoslavlje
.jpg)
