Izvor: Politika, 18.Mar.2010, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film je vesela knjiga koja se peva
Da se ne lažemo – postojanje besprekornih kriterijuma i njihova dosledna primena nisu mogući ni u jednom vremenu i ni na jednom mestu. Ali, mi smo ga – danas i ovde – baš preterali.
Razloga zašto smo otišli tako daleko ima bezbroj. Mnogi su nam poznati. Nekih, verovatno, ni sami nismo svesni. Posledice su tragikomične.
Mrak je gust i težak. Ne vidi se svetlost na kraju tunela.
Kako je u ostalim oblastima, tako je i u umetnosti.
Ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ne znamo šta vredi, znamo šta sigurno ne vredi. Ali se pravimo da ne znamo. I stvari koje ne vrede se na kulturnoj sceni, u najmanju ruku, tretiraju jednako kao one za koje da li vrede ili ne vrede u najmanju ruku nismo sigurni.
Ako i ne znamo ko je za vrednovanje određene umetnosti valjan arbitar, dobro znamo ko je potpuni šalabajzer. Ali se pravimo blesavi. To je veština koju smo vekovima vežbali, pa je koristimo rutinski i sa lakoćom.
Zgodna osobina diletanata je ta što je njihova nestručnost široko primenjiva. Na primer: ako neko ne zna da procenjuje vrednost filmske umetnosti, a uprkos tome mu je dato da je procenjuje, onda ne postoji nijedna prepreka da mu se omogući da sa jednakom upućenošću procenjuje i književnost. A zašto ne i pozorišnu umetnost, koja je i filmu i književnosti srodna. O tumačenju šireg kulturnog konteksta da i ne govorimo...
Diletante je moguće podeliti na dve grupe: sklone kompromisu i beskompromisne.
Beskompromisne beskompromisnost prilično limitira. Oni se udružuju sa jednako beskompromisnim i jednako beslovesnim istomišljenicima, pljuju onošto im –najčešće iz razloga koji sa suštinom umetnosti nemaju ama baš nikakve veze – nije po volji, i glasno protestuju. Napadima na sve i svakoga sami sebi onemogućuju širi uticaj. Na tome se, najčešće, njihovo učešće u kulturnom životu završava.
Diletanti skloni kompromisima su, međutim, nepobedivi. Zgodni su za dilovanja i lobiranja, muvanja i spletkarenja. Dakle: stručnjaci su za kulturnu politiku. Vešto predsedavaju raznoraznim komisijama i žirijima. Mudro određuju koje su najbolje knjige. Do detalja su upućeni u odnose moći kada dodeljuju filmske i pozorišne nagrade...
Za najizrazitijeg predstavnika navedene grupe još uvek nije dokazano da je birao najbolju baletsku predstavu.
Ali, uprkos godinama, čovek je u snazi. Još uvek nije kasno.
Vladimir Kecmanović
[objavljeno: 18/03/2010.]
