Izvor: Politika, 10.Jun.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Femicid u Srbiji
U porodično partnerskim odnosima femicidi su predvidljivi jer su im prethodile godine, ili najčešće decenije, nesankcionisanog porodičnog nasilja
Femicid je zločin protiv žena motivisan mržnjom i prezirom prema ženama, ubičinim osećajem nadmoći nad ženama, pri čemu on obično smatra da ima pravo da joj oduzme život. To „pravo” mu daje društveno prihvatljiv model takozvanehegemonističke muškosti -model praktikovanja muške dominacije nad ženama, društveno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i institucionalno tolerisanog (ili čak podsticanog). Taj model uključuje i nasilje radi potčinjavanja žena, negiranjeprava žrtve da napusti ili prekine nasilnu vezu, traži i dobije pomoć institucija i slično. Kada u takvom društvenom ambijentu žena pobegne od nasilja, ona je „žena koja rastura porodicu”.Kada nasilnik ne želi da ostane bez žrtve, on „želi da očuva brak”.Kada on vrši svoje patrijarhalno pravo da ne dozvoli ženi da napusti nasilnu zajednicu, to je njegova legitimna „nemogućnost da živi bez nje”. Akada počiniubistvo kao kulminaciju nasilja, onda je to „zato što je i dalje voli”!
Društvena kontekstualnost hegemonističke muškosti ogleda se najčešće u dozvoljenosti muške ljubomore i njenog nasilnog ispoljavanja. Tako je zabeležen interesantan slučaj, kada je ruskog književnika Maksima Gorkog grupa ruskih seljaka pretukla do besvesti i gotovo ubila, jer je pokušao da zaštiti jednu ženu, koju je svučenu do gola ispred gomile koja je odobravajuće urlala, njen muž bičevao korbačem za konje zbog navodne prevare. Poruka je jasna, ni muškarac ne može nekažnjeno da se suprotstavi hegemonističkoj muškosti kao muškojprivilegijida svoju ljubomoru ispoljavaju ekstremno nasilnim aktima. Hegemonistička muškost je društveni model koji omogućava muškarcima da budu nasilni i kada su ljubomorni bez ikakvog osnova, i onda kada ni oni sami nisu verni, pa i onda kada su upravo oni ti koji su napustili bivše partnerke zbog drugih veza, ili jednostavno, bez ikakvog razloga.
Iako policija (celog sveta) najčešće stavlja naglasak na uzročnu povezanost između individualne patologije ubice i počinjenog ubistva žene, kao i nepredvidljivu slučajnost samog čina ubistva, stručnjaci iz oblasti fenomenologije nasilja se ne slažu da se takvo ubistvo nije moglo predvideti. Porodično nasilje izvršeno pre ubistva žene od njenog intimnog partnera je broj jedan faktor rizika za femicid. Traženje uzroka u poremećaju ličnosti nasilnika ili pak u neposredno prethodećim događajima, takozvanim okidačima, negira društveni kontekst u kojem dominiraju blaga društvena osuda porodičnog nasilja, običaj okrivljavanja ženežrtve za porodično nasilje, retko i blago pravno sankcionisanje i vrlo sporadično institucionalno preventivno ili sinergično umreženo zajedničko delovanja (za sada,samo u Zrenjaninu i Somboru). Uporodično partnerskim odnosima femicidisu predvidljivi jer su im prethodile godine, ili najčešće decenije, nesankcionisanog porodičnog nasilja. Osim toga,rizik od ubistva žene u partnersko-porodičnom kontekstu povećavaju vatreno oružje dostupno ubici, njegova sklonost ka izrazito kontrolišućem ponašanju članova porodice i javno ponovljene pretnje da će ubiti partnerku.
Porast pristupačnih servisa namenjenih ženama žrtvama nasilja (SOS telefoni, sigurne kuće), razne politike i pravni mehanizmi protiv porodičnog nasilja, kao što su obavezni pritvor nasilnika, smanjenje pristupačnosti vatrenog oružja, dosledno, sistematično sankcionisanje nasilja…direktno umanjuje broj ubistava žena od intimnog partnera. Jasno je da su najvažnije strategije za prevenciju femicida smanjenje partnerskog nasilja i identifikacija slučajeva koji su u najvećem riziku od femicida, sa intervencijama koje primarno ciljaju na prva tri meseca neposredno pošto je žena žrtva nasilja napustila nasilnika. Ukratko, tamo gde se društvo protivi i osuđuje partnersko nasilje, tamo žene imaju više šanse da prežive to nasilje.
Zajedničko za Ljubišu Bogdanovića, počinioca masakra u Velikoj Ivanči, i Tamerlana Carnajeva, čečenskog iseljenika okrivljenog za organizovanje terorističkog napada na bostonski maraton, jesteda su tukli svoje supruge, i da obojica potiču iz porodičnih zajednica koje tradicionalno muškarcima daje „zeleno svetlo”, štaviše podstiče hegemonističku muškost. Odrasli su neometani u razvijanju i ispoljavanju svoje nasilničke prirode i živeli su u uverenju da su gospodari života i smrti. A da su ikada bili sankcionisani za dela porodičnog nasilja, pa progresivno ponovljeno sankcionisani ako bi nastavili, ne bi došlo do eskalacije nasiljani do javno počinjenih ubistava, jer bi u vreme izvršenja zločina obojica bili u zatvoru ili prethodnim sankcijama efikasno ubeđeni da nasilništvo neminovno vodi ka neprijatnim kaznama, a u oba slučaja svakako razoružani. I jedno i drugo bi preveniralo masovno ubistvo i bombaški napad i spaslo više ljudi. Prevencija femicida nije, dakle, samo nužna radi zaštite žene, već i radi celog društva od pretnji koje predstavlja hegemonistička muškost na širenje tolerisanog nasilničkog ponašanja.
Naučni savetnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu
Zorica Mršević
objavljeno: 10.06.2013.
