Izvor: Vostok.rs, 25.Jun.2012, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fatalna greška Napoleona
25.06.2012. -
Pre 200. godina, 24. juna 1812. godine, vojska Napoleona je sa svojih šest stotina hiljada pripadnika izvršila invaziju na Rusku imperiju. Počeo je rat, koji je kasnije francuski imperator nazvao svojom fatalnom greškom. U Rusiji je rat podigao neviđeni patriotski talas i dobio naziv Otadžbinskog rata. Kada se odlučio na ovaj rat, osvajač Evrope nije pretpostaljao da će nakon šest meseci žestoke borbe njegova vojska pretrpeti potpuni poraz.
Rusija je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << za francuskog imperatora bila kamen spoticanja na putu ka svetskoj vladavini. Nekoliko godina uoči donošenja kobne odluke on je pokušavao da uspostavi sa njom čvrst savez. Dva puta je čak bio bezuspešni prosilac sestara ruskog cara Aleksandra I. Formalni razlog za agresiju bio je u tome da Rusije nije prihvatila kontinentalnu evropsku ekonomsku blokadu Britanije, u kojoj je morala da učestvuje prema Tilzitskom dogovoru. Napoleon je pokrenuo svoje najbolje snage. Jezgro njegove ogromne armije činila je kadrovska francuska vojska. To su bile jedinice, koje su ostvarile pobede u bitkama kod Marenge, Austerlica, Jene i Aueršteta, - vojnici stare garde koji su predvodvođeni najboljim vojskovođama Francuske maršalima Nejem, Muratom, Davu i drugima. Ali u napoleonovskoj vojsci bilo je i dosta vojnika iz šesnaest prethodno osvojenih evropskih država. Ruska vojska je bila brojčano jedan i po put manja. Pritom su njene osnovne jedinice bile razbacane, nalazile su se na znatnoj udaljenosti, kaže glavni stručnjak odeljenja naučne informacije Muzeja – panorame „Borodinska bitka“ Aleksej Monahov.
„To je verovatno bio glavni razlog što ruska vojska nije aktivno delovala početkom kampanje. Bilo je jasno, da će sa takvim odnosom snaga glavna bitka smrtonosna“.
Napoleon je želeo da uništi ruske armije pojedinačno, ali one su se povlačile i išle na spajanje. To ne znači da borbe na samom početku rata nisu vođene. Naprimer, kozaci pod vođstvom atamana Platova i husari generala Kuljneva preduzeli su niz napada na neprijatelja i naneli mu značajne gubitke. Početkom avgusta došlo je udruživanja dve ruske armije pod komandom Bagrationa i Barklaja de Toli. Uskoro je bio imenovan vrhovni komandant veliki vojskovođa Golenišćev-Kutuzov. I najzad, 7. septembra došlo je do poznate Borodinske bitke. Kasnije je francuski imperator priznao da od 50 bitaka koje je vodio „u bici kod Moskve je ispoljeno najviše junaštva i postignut najmanji uspeh. Francuzi su pokazali da su dostojni da održe pobedu, a Rusi su zaslužili pravo da budu nepobedivi“. 19. septembra znatno okrnjena vojska Napoleona ulazi u Moskvu, gde je on mesec dana bezuspešno čekao kapitulaciju Rusije. U zadnje vreme je znatno poraslo interesovanje evropskih istoričara prema pohodu Napoleona u Rusiju, kaže glavni kustos Muzeja – panorame „Borodinska bitka“ Lidija Ivčenko.
Jedna od najsolidnijih monografija koja je posvećena Otadžbinskom ratu 1812. godine objavljena je u Francuskoj. Autor monografije je Mari-Pjer Re. Prethodno je ona objavila monografije o Aleksandru I. I, najverovatnije, najsjajniju monografiju napisao je britanski istraživač Dominik Liven. Pritom ne spominjem istoričare, koji sada slobodno vladaju ruskim. Oni ne iznose neke fantazije i anekdote, jer su radili sa ruskim arhivama.
Dominik Liven u svojoj knjizi „Rusija protiv Napoleona“ demantuje mišljenje da je razlog poraza Napoleona u dugotrajnoj zimi, velim prostorima i Njeno veličanstvo slučaj. Prema mišljenju profesora istorije Londonske škole, ruska armija je bila jedna od najboljih u Evropi, njene vojskovođe su bili pametniji, jer je njihova strategija borbe bila temeljito isplanirana.
Mihail Aristov,
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
