Izvor: Politika, 31.Jan.2013, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fakulteti moraju postati privlačniji
Studenti upisuju manje popularne fakultete da bio bezbedili mesto na budžetu i izbegli plaćanje relativno visokih školarina
Zloupotrebe na fakultetima u Srbiji nisu izuzetak – njihova pojava je krivicakoliko akademskog osoblja, toliko i studenata. Obestrane učestvuju, ali obe, izgleda, imaju i dobre razloge (a i dosta mogućnosti) za neetično ponašanje. Šta se može učiniti protiv toga? Odakle početi? Prevencija je bolji pristup nego krivično gonjenje, a najefikasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su mere usmerene kauzrocima.
Većina maturanata u Srbiji želi da studira, ali samo manjina upišefakultet kojiželi. Umesto da prati studente i poštuje njihov izbor i potrebe privrede, sadašnji sistem finansijske podrške primorava većinu budućih studenata da „idu za novcem” i upišumanje popularne fakultete da biobezbedili mesto na budžetu i izbegli plaćanje relativno visokihškolarina. Ako se ne promeni, sadašnji sistem će nastaviti da gura veliki deo svršenih srednjoškolaca ka disciplinama koje ih malo interesuju, ograničavajući na taj način njihovu motivaciju, snižavajućinjihove ambicije samo donivoa dobijanja diplome na što je moguće lakši način. Ne iznenađuje zbog toga podatakiz ankete da 69 odstostudenata priznajeda su spremni daučestvuju u nekoj prevari. Ali iznenađuje otkrićekoliko akademska sredina u Srbiji, izgleda,funkcioniše bez standarda akademskog integriteta. Uvođenje standarda integriteta u svim oblastima akademskog života, posebno u oblasti procene uspeha studenata, hitan je zadatak.
Drugi hitan zadatak je stvaranje novih mogućnosti finansiranja studenata,na primer, uvođenjem šire dostupnih formi studentskih kredita. Sistem finansijske podrške bi se na taj načinbolje uskladio s ambicijama i potrebama potencijalnih studenata. Da bi olakšali pristup kvalitetnom visokom obrazovanju, veliki broj zemalja OECD-a koristi kombinaciju stipendija i kredita.
Omogućiti nastavak školovanja je dobro, omogućiti pristup kvalitetnom obrazovanju je još bolje. Sektor visokog obrazovanja u Srbiji je veoma fragmentiran, a školske vlasti su često primorane da svoje finansijske i političke odluke donose u korist uticajnijih i popularnijih fakulteta. Time se ostali fakulteti marginalizuju, što utiče na motivaciju njihovih profesora i studenata. To je štetno po integritet celokupnog sistema visokog obrazovanja, a velike razlike u prestižu i kvalitetu snažno podstiču na zloupotrebu svih strana: i studenata – da se služe prevarom da bi stekli ili zadržali mesto na popularnom (dobrom) fakultetu; i „lošijih” fakulteta – da snize svoje standarde da bi privukli (siromašnije) studente i zadržali sredstva; i popularnih fakulteta – da iskoriste svoj položaj, na primer, za podizanje školarine bez valjanog obrazloženja i bez obzira na realne troškove studiranja.
Kvalitet je ključni faktor u sprečavanju korupcije u obrazovanju. Naravno, predstoje teške odluke, na primer, u vezi s tim da li su Srbiji potrebni svi fakulteti koje plaća? Ako su potrebni, onda se mora pronaći način za smanjenje razlika u kvalitetu i podizanje kvaliteta sistema u celini, pre svega kroz podršku „slabijim” fakultetima da bi postali bolji i privlačniji. Korak u pravom smeru bio bi da se nastavni planovi i programi učine fleksibilnijim, a i da se omogući veća pokretljivost studenata i (dobrih) nastavnika među fakultetima. Upravo tako bi se moglo otpočeti s prevazilaženjem nezdrave fragmentacije univerzitetskog sektora i s neutralizacijom monopola nekoliko fakulteta nad resursima i interesovanjem studenata.
Poverenje u visoko školstvo može se vratiti kroz većujavnost i odgovornost univerziteta premaučesnicima u procesu obrazovanja. To podrazumeva i aktivnijeučešće studentskih predstavnika u donošenju odluka, uvođenje obaveze fakulteta da informišu o tome kako koriste svoje resurse, a onih koji upravljaju fakultetima da deklarišu svoju imovinu i prihode.
Važno jeraditi i na uvođenju standardizovanog prijemnog ispita na fakultetima. Tu se mogu koristiti iskustva zemalja koje su imale slične probleme, kao što su Azerbejdžan, Gruzija, Rusija i Ukrajina.
Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim problemima.Međutim,onaih je svesna, a značajno je odmakla ureformama. Taj se zamah moraiskoristiti.Ukoliko bude uspešna, primer Srbije bi biodobar i za druge.
Analitičar u Direkciji za obrazovanje OECD
Mihajlo Milovanović
objavljeno: 31.01.2013.
