Izvor: Politika, 04.Maj.2010, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski poreski trendovi
Jedna od iluzija koja je godinama prisutna među pojedinim ekonomistima u Srbiji jeste da bi uvođenje sintetičkog poreza na dohodak građana stvorilo pravedniji poreski sistem u kojem bi imućniji građani plaćali znatno veći porez.
Međutim, evropska praksa negira ovu tvrdnju, jer evropske zemlje listom napuštaju sintetičke sisteme poreza na dohodak građana. Naime, imućniji građani prvenstveno ostvaruju prihode od kapitala (a ne od rada), a kapital je postao izuzetno mobilan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u poslednje dve decenije.
Moderna tehnologija i liberalizacija kapitalnih tokova omogućavaju imućnim građanima širom sveta da svoj kapital jednostavno registruju u nekom poreskom raju i na taj način (kompletno legalno) izbegnu plaćanje sintetičkog poreza u matičnoj državi. U kontekstu globalizovane ekonomije, sintetički porezi nisu u mogućnosti da pruže visoke budžetske prihode, ali zato stvaraju ogromne administrativne troškove – kako za poreske vlasti, tako i za same građane (poreski formulari itd.)
Skandinavske zemlje još početkom devedesetih godina prihvatile su ekonomsku realnost globalizacije i napustile svoje sintetičke sisteme poreza na dohodak – prešavši na tzv. dualne sisteme poreza na dohodak. Suština dualnih sistema je da se prihodi od kapitala oporezuju niskim poreskim stopama, dok se prihodi od rada (zarade pre svega) oporezuju progresivnim stopama. Mnoge evropske zemlje su takođe uvele de fakto dualne sisteme poreza na dohodak – Grčka, Italija, Austrija, Mađarska, Slovenija, Nemačka i dr. Neke druge evropske zemlje su otišle i korak dalje i uvele niske poreske stope i na prihode od kapitala i na prihode od rada – tzv. flat tax sistemi. U ovu grupu zemalja spadaju Slovačka, Rumunija, Češka, Bugarska i Makedonija. Jasno je, dakle, da je Evropa okrenula leđa sintetičkom sistemu poreza na dohodak, i da Srbija treba da optimalno rešenje za svoj porez na dohodak traži između flat tax i dualnog sistema poreza na dohodak građana.
Iz evropske prakse možemo primetiti još jedan nadolazeći trend – povećano oporezivanje potrošnje (višim PDV stopama pre svega) i smanjenje poreza na prihod građana i dobit preduzeća. I ovaj poreski trend je prouzrokovan ekonomskom globalizacijom, ali i visokim stepenom regionalne i internacionalne konkurencije. Naime, oporezivanje prihoda građana (zarada pre svega) značajnije umanjuje konkurentnost država i ometa privredni rast nego što je slučaj sa oporezivanjem potrošnje (PDV). Otuda mnoge evropske zemlje razmatraju nacrte reformi kojima bi poresko rasterećenje zarada finansirali višim stopama PDV-a. Nemačka i Mađarska su već implementirale ovakve poreske reforme. Slična poreska reforma bila bi jako primamljiva opcija i za Srbiju, koja godinama beleži visoke stope nezaposlenosti i visok trgovinski deficit.
S obzirom na to da doprinosi za socijalno osiguranje predstavljaju najznačajnije opterećenje zarada (tri puta veće od poreza na zarade), jasno je da se značajnije rasterećenje zarada može izvršiti samo ako se smanje stope doprinosa. Međutim, u profesionalnoj javnosti postoji dilema da li je neophodno završiti reformu socijalnog sektora pre razmatranja eventualnog smanjenje stope doprinosa.
Činjenica je da zdravstvena i penziona reforma predstavlja najizazovniju fiskalnu reformu za države širom sveta. Jasno je i da odlučna poreska reforma, koja je Srbiji neophodna – ne može da čeka završetak zdravstvene, penzione, niti bilo koje druge reforme iz sfere socijalnog osiguranja. To i nije neophodno. Ukoliko se obezbedi da sredstva za socijalni sistem iznose nepromenjeni procenat BDP, uopšte nije ključno da li se sredstva obezbeđuju iz doprinosa ili opštih poreskih prihoda. Na ovaj način bi se omogućilo da se socijalna i poreska reforma obavljaju paralelno, nezavisno jedna od druge.
Srbija može mnogo da nauči iz evropskih iskustava. Međutim, srpska ekonomija značajno zaostaje za većinom evropskih zemalja, tako da nije dovoljno da samo pratimo iskustva drugih država, već je neophodno da i sami preuzmemo inicijativu. Sveobuhvatna poreska reforma, koja bi povećanjem PDV-a omogućila značajno fiskalno rasterećenje zarada, predstavlja šansu za Srbiju da se među prvima uključi u trend koji sve više uzima maha u Evropi i regionu.
*Fiskalni savetnik Ju-Es-Ejd
Nikola Altiparmakov
[objavljeno: 04/05/2010]
