Izvor: Politika, 05.Sep.2011, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska komisija traži zakon
Kako se ,,dobra vera” može izmeriti
Sistemska zaštita uzbunjivača u Srbiji ne postoji. Postoje samo određene zakonske odredbe koje su razbacane u različitim tekstovima zakona, ali ne postoji odgovarajuća zaštita onih koji prijavljuju korupciju. To su nedavno priznali i zvaničnici naše države odgovarajući na upitnik Evropske komisije koja insistira da se ovo važno pitanje zakonski reguliše. Potreban nam je konkretan i sveobuhvatan zakon, kao i jasni standardi koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se ne mogu zloupotrebljavati. Za sada, dobili smo podzakonski akt, odnosno Pravilnik o zaštiti osobe koja prijavi sumnju na korupciju, iza kojeg stoji Agencija za borbu protiv korupcije i koji ne štiti uzbunjivače u privatnom sektoru.
Jasno je da ovaj pravilnik ne može zameniti zakon i sa tom činjenicom složili su se i funkcioneri agencije. Osim što je nedovoljan, pravilnik obiluje definicijama koje nije lako objasniti. Pre svega, reč je o članu 3. pravilnika koji govori o uslovima za pružanje zaštite i u kojem se precizira sledeće: „Uzbunjivač postupa u dobroj veri ako ima opravdanog razloga da veruje da su informacije koje razotkriva istinite, čak i ako se kasnije ustanovi suprotno, i ako nema nameru da ostvari neki nezakonit ili neetički cilj. O ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana agencija vodi računa tokom celog trajanja postupka”. Zanimljivo je bilo insistiranje na terminu koji je u nacrtu pravilnika preciziran kao „dobra namera” onog ko prijavljuje korupciju, a onda je posle pritiska javnosti preimenovan u „dobru veru”. Inače, termin „dobra namera” preuzet je iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a u njega je dospeo neznano kako umesto boljeg i nešto preciznijeg izraza „dobra vera” koji se koristi u britanskom zakonu o zaštiti uzbunjivača, a koji je opet izveden od latinskog bona fide. Slična odrednica inače ne postoji u zakonodavstvu SAD, države koja se može pohvaliti da je najbolje na svetu zaštitila uzbunjivače.
Ali šta znači insistiranje na „dobroj veri” koja će se, kako se obećava, preispitivati tokom trajanja čitavog postupka. Svesno ili ne, otvorila se mogućnost zloupotrebe. Jer ako se pokaže da je sumnja opravdana, ako se prilikom istrage dođe do dokumenata koji nedvosmisleno ukazuju na korupciju, da li će se odustati od raspetljavanja slučaja i krivičnog gonjenja ukoliko neko proceni da uzbunjivač nije u „dobroj veri” prijavio slučaj? Tu se i dalje potencira namera koja može biti nezakonita ili neetička. Jasno je da nezakonitosti potpadaju pod krivično zakonodavstvo ali ko će utvrđivati etičnost cilja i ko će analizirati dobru veru i kako se ona može izmeriti? S druge strane, jasno je da vera uopšte nije bitna ukoliko se raspolaže relevantnim podacima koji razotkrivaju korupciju.
Sve do sada urađeno, kao i navedeno, nažalost, pokazuje da se kod nas samo verbalno vodi borba protiv korupcije. Ili u cilju predizborne kampanje ili za uši inostranih zvaničnika od kojih zavisi naše približavanje EU. Jasno je takođe da bez odlučno izražene političke volje i upotrebljene moći države, rat protiv korupcije ne može da se dobije. Za sada, država goni ili preti političkim neistomišljenicima ili onima koji su izgubili u unutarstranačkim bitkama pa završavaju u zatvoru kao „žrtveni jarci”. Setimo se visokog funkcionera DS-a, gradonačelnika Zrenjanina koji je poslužio kao primer neposlušnima u stranci. Iz zatvora je pušten bez pravosnažne presude i sada je ponovo funkcioner u najvećoj opozicionoj stranci.
Korupcija u Srbiji je način života, priznaju to konačno i političari na vlasti, doduše pritisnuti već pomenutom – predizbornom kampanjom i uslovom Evropske unije, odakle sve glasnije poručuju da su nezadovoljni neispunjenim obećanjima, izražavajući sumnju da je naše društvo spremno da se sa korupcijom ozbiljno obračuna.
Koordinatorka antikorupcijskog sajta Pištaljka
Marijana Milosavljević
objavljeno: 05.09.2011.
