Izvor: Vostok.rs, 23.Sep.2015, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa i njene vrednosti
23.09.2015. -
Živimo u doba rata – rata kultura, vrednosti i vera. Živimo u doba rata – nevidljivog, neobjavljenog, i bez obzira na to, pravog. I naš život je izuzetno protivrečan: izgleda, što se više trudimo da slijemo naše kulture, vrednosti i vere u jednu «Odu radosti», tim očiglednije se u mirnom toku iza demonstrativne savezničke fasade ispoljavaju njihove međusobne razlike.
A da li bi i moglo biti drugačije kad je istina prva stvar koju ostavljamo po >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << strani pristupajući diskusijama? U javnim debatama posebno, ali i u društvu, u politici, pa i u filosofiji, sugerišu nam da istinu na izvesno vreme treba da odložimo u stranu kako bismo navodno mogli da shvatimo jedni druge; kako među nama ne bi bile naglašene razlike; da nikoga ne uvredimo; da... da... da... Iz toga sledi nova politička korektnost – ovaj novi jezik laži; iz toga sledi ovo multikulturno evropsko društvo u koje može da uđe svaka kultura – pod uslovom da u njega zapravo ne ulazi. Ono ne može da se stvara drugačije osim na permanentom isterivanju istine iz svog okrilja: zato što bi samo njeno prosto dodavanje dovelo do uništenja principa njegovog funkcionisanja – laži.
U tome je suština multikulturne konstrukcije, u tome je suština i evropske političke konstrukcije: možemo da prihvatamo i da govorimo sve, samo ne istinu! Da li možemo reći da su sve religije u pravu i da sve dovode do istine? Možemo, i čak smo pozvani da to učinimo! Da li možemo da se rugamo onome što je sveto u ime slobode? Možemo i to nam se čak savetuje! Da li možemo da kažemo da je abortus pravo žene i simbol njenog dostojanstva i slobode? Tim pre! Da li možemo da kažemo da je homoseksualizam normalan stil života, podjednako običan kao i svaki drugi? Možemo, pa čak i moramo to da učiimo – u suprotnom slučaju rizikujemo da prema nama budu primenjene sankcije! Da li možemo da kažemo da je jedina vrednost – humanizam? O, da, čak ćemo dobiti pohvalu ako to učinimo, - i samo tako možemo da uđemo u evropski klub!
Ali da li pritom možemo da kažemo da je homoseksualizam greh, da je abortus zločin koji vapije ka nebu, da je multikulturalizam prazan zvuk, a da je temelj evropske civilizacie hrišćanstvo? Ne, ne i još jednom ne! Možemo da pozdravimo svaki moralni ili amoralni sistem i svaki stil života, samo ne onaj koji uči da «greh kuca na vrata, a ti ga pobeđuj» 1) i «ukloni se od zla i čini dobro» 2)!
Temelj evropske konstrukcije je antihrišćanstvo – skriveno ili javno
Evo, na primer, novog notesa s kalendarom za 2011/2012. školsku godinu, koji je Evropska komisija izdala prošle godine za evropske učenike i koji se besplatno deli u školama na celom prostoru Evropske unije u oko 3 miliona primeraka. Bogato ilustrovani notes sadrži pregled praznika nekoliko religija istovremeno – judejske, muslimanske, hinduističke itd. – i navodi neke podatke o njima; naveden je čak i Dan Evropske unije – 9. maj. Samo što su «zaboravili» da u njemu pomenu hrišćastvo i da u kalendar uključe ili da u njemu makar navedu bilo koji hrišćanski praznik – kao da ih uopšte nema! Kao da se Evropa pojavila na svetu pre 200 godina!
Odmah je usledila reakcija Poljske, Italije i nekoliko francuskih poslanika: oni su osudili «agresivni ateizam» savezničkih birokrata. Uzgred rečeno, od naših, rumunskih evropskih poslanika nismo čuli ni glasa – kao da smo se na svetu pojavli 1859. godine, a ne mnogo pre toga...
Premda je Evropska komisija bila prinuđena da se izvini preko svog odgovornog komesara Džona Dalija, odbila je da povuče notes iz škola. 3)
Ovakav odnos ne čudi ako imamo u vidu rat koji se vodi protiv pominjanja hrišćanskog nasleđa u osnovnim tekstovima EU: ovaj savez je bio zamišljen, stvoren i koristi se protiv hrišćanskog mišljenja i morala. To je istina koju svaki član Evropskog parlamenta, evropski birokrata i evropski komesar treba da usvoji ako želi da napreduje na lestvici karijere i da postane član evropskog kluba.
Sama reč «evropski» - koja se nametljivo ponavlja kako bi nam se valjano utuvila u glavu! – postala je sinonim za antihrišćanstvo, koje se sprovodi ili metodom prećutkivanja (kao što je slučaj s notesima EU) ili otvorenim suprotstavljanjem.
Kako se drugačije može okarakterisati otpor većine članova Evropskog parlamenta litvanskom nacrtu zakona koji je pokušao da zaštiti decu i omladinu od nepristojnih reči i homoseksualne propagande? Evropski parlament je 19. januara usvojio rezoluciju koju su donele njegove socijalistička, ekološka, liberalna i komunistička grupa (takozvana «pink Evropa»), u kojoj je Litvanija dobila prekor za pokušaj osude «javne propagande homoseksualizma» u svojoj želji da zaštiti decu. 4)
Na ovu zabrinutost litvanske političke elite «pink Evropa» je odgovorila drugom zabrinutošću – zbog toga što se krši «sloboda izražavanja i ispoljavanja» homoseksualaca na paradama i u reklamama. Po mišljenju članova Evropskog parlamenta «ubuduće parade homoseksualaca treba da budu dozvoljene svuda, a deca treba da imaju slobodan pristup informacijama o homoseksualizmu». 5)
Nove evropske vrednosti
«Tolerantnost», borba za propagandu «gendernog identiteta» i protiv diskriminacije po kriterijumu seksualne orijentacije, protiv «transfobije» i «homofobije» - sve je to deo pantona novih evropskih vrednosti, vrednosti koje se nameću uz pomoć evropskih institucija i koje su unete u utemeljivačke tekstove Evropske unije. Međutim, u načinu na koji se sprovode ove vrednosti očigledno se vide svojstva totalitarizma. To je borba protiv tradicionalnih predstava, ustanova, vaspitanja i morala koja se razvija u svim pravcima.
Uzmimo, na primer, termin «homofobija». Putem očigledne zbrke u značenju reči homo («čovek») i homoseksualac, homoseksualna propaganda je uspela da nametne društvu sledeći sofistički zaključak: od sad pa nadalje svaka kritika na adresu homoseksualizma i njegove propagande tumačiće se kao napad na čovečanstvo. Kao što vidimo, prisutna je zamena smisla termina i njihovo poistovećivanje – i to pre svega termina koji su izuzetno značajni za definisanje identiteta ličnosti – kako bi se izvršile mutacije u mentalitetu i tako preinačili socijalni kodovi.
Grupe manjina, posebno onih čiji je diskurs ideološki revolucionaran, sad zahvaljujući ovom izvrtanju predstava o identitetu i zajedništvu – postaju priznati predstavnici čovečanstva. Odstranjivanje onih koji se protive ovim mutacijama, naročito hrišćana, sa državnih dužnosti, a zatim njihovo isključivanje iz društva i na kraju krajeva – iz čovečanstva, podrazumeva se samo po sebi i postaje sve očiglednije.
Reorganizacija društva kroz seksualnu revoluciju
Ovu mutaciju treba usaditi u kolektivnu svest i učvrstiti je u vaspitanju. Vaspitanje je najvažniji instrument svake ideologije, dakle, i ove nove ideologije revolucionarnih promena ljudske prirode uz pomoć seksualnosti uopšte i anomalne seksualnosti posebno. Još od markiza de Sada i Francuske revolucije, a zatim u sistematizovanijem obliku, zahvaljujući Frojdu (u Evropi) i Alfredu Kinsiju (u SAD) i napokon, seksualnoj revoluciji iz maja 1968. godine, ljudsku prirodu neki su počeli da definišu osvrćući se na anomalnu seksualnost. «Čovek je sopstveni polni organ i to kako se prema njemu odnosi,» - ako odbacimo mreže reči koje se postavljaju ispred nas poput parole «sloboda i tolerantnost», takvo je gledanje na čoveka koje je EU usvojila i svuda želi da nametne.
Krasnorečiva je činjenica da su ljudi koji su donedavno nosili zastavu seksualne revolucije, danas uticajni političari Evropske unije. Tako se velika prašina podigla oko slučaja s predvodnikom evropskih ekologa Danijelom Kon-Benditom koji je 2001. godine oputžen za pedofiliju na osnovu priznanja koje je 1975. godine sam dao u knjizi «Veliki bazar». Kon-Bendit ovde opisuje svoje pseudoseksualne igre s decom, 6) ne negirajući da je eventualno išao i dalje.
Sedamdesetih godina prošlog veka posle seksualne revolucije cela Evropa, a posebno Francuska i Nemačka, pretvorila se u arenu seksualnih eksperimenata, koji su ranije bili nezamislivi. Društveni diskurs je tada bio mnogo otvoreniji nego sad; na primer, francuski list «Le Monde» je na svojim stranicama davao prostor piscima-pedofilima i onima koji su pokušavali da učine pedofiliju dozvoljenom. U Nemačkoj su pokušali da sprovedu seksualnu revoluciju kroz niz dečjih vrtića u kojima ne samo da se deci pričalo o polnim odnosima, već su se oni praktično upražnjavali – ili između dece, ili između dece i odraslih! Pokušali su čak da unište seksualne tabue propagirajući incest između roditelja i dece, - ali su naišli na instinktivan otpor roditelja koji su vodili decu u ove vrtiće. 7)
Moralna ograničenja koja tradicija postavlja seksualnosti posmatrana su kao zaštitni instrumenti koji se primenjuju u cilju društvene kontrole, tako da je oslobađanje od tradicije i njenih ograničenja – a to znači i oslobađanje društva od starog sveta – trebalo da se ostvari kroz seksualno oslobođenje. Ono što su neki pokušali da učine 70-ih godina na grub i otvoren način, sad se čini mnogo lukavije, ali sistematičnije i totalno – uz pomoć časova polnog vspitanja i retorike koja neprekidno govori o slobodi i tolerantnosti.
Seksualna revolucija...
Kao uvek, Velika Britanija predstavlja avangardu ovog pokreta. Ovde je novim nastavnim planom predviđeno uvođenje homoseksualnih tema u sve predmete nastavnog programa. Evo kako ovaj projekt predstvlja Lifesitenews.com: «U programu će se sadržati odrednice o homoseksualizmu i transseksualcima u okviru časova matematike, dizajna i tehnologije, jezika, geografije i prirodnih nauka. Na časovima jezika učenici će se podsticati da koriste leksiku koju je stvorio homoseksualni politički lobi. U okviru časova prirodnih nauka učenici bi mogli da proučavaju životinjske vrste kod kojih mužjaci igraju preovlađujuću ulogu u hranjenju mladunaca kao što su kraljevski pingvini i morski konjici, a u razmatranju bi mogli da se koncentrišu na ‘strukturama različitih porodica.’ Na časovima geografije učenici bi mogli da prate kako je kvartal Kastro u San-Francisku iz naselja u kojem su živeli irski radnici, pretvoren u prvi ‘kvartal homoseksualca’ na svetu.»
Za časove matematike jedan od propagandista novog nastavnog plana Dejvid Votkins preporučuje sledeće: «Kad je pred tobom matematički zadatak, zašto da u njemu navodiš heteroseksualnu porodicu ili devojčicu i dečaka? Zašto ne dva dečaka i dve devojčice?» I dalje: «Ne postalja se problem predavanja homosekualizma, radi se o predstavama i o tome da se deci prikaže ideja da na svetu postoje i drugi tipovi ljudi.»
Sofizam ove poslednje opaske mora izazvati šok kod svakog čoveka koji ima zdrav razum: prikazivati deci ovakve slike i ideje upravo znači podsticati homoseksualizam, a navikavati decu na ovakav novi pogled na svet znači formirati njegove sledbeike ili uništiti i od malih nogu ugušiti svaku antihomoseksualnu misao i stav! To je tipična metoda svake totalitarističke ideologije, bez obzira da li je komunistička, nacistička ili – eto je! – seksualna i homoseksualna...
S rumunskog preveo Rodion Šiškov
Žurnal «Familia Ortodoxă».
Petru Molodec
Sa ruskog Marina Todić,
Pravoslavlje
