Izvor: Politika, 14.Sep.2010, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Etatizacija po ličnoj meri
Država je zauzela neprijateljski stav prema privatnim fakultetima jer ih je doživela kao konkurenciju svojim fakultetima
Država kao pojam možda jeste nešto apstraktno, nevezano za lične interese jer termin res publica označava opšte dobro. Međutim, kada govorimo o odnosu države prema obrazovnim institucijama koje nisu u njenom vlasništvu onda je tu reč samo o interesima onih koji je predstavljaju. Akreditacija fakulteta i univerziteta je „nulta tačka” u stvaranju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << politike obrazovanja u Srbiji koje je trenutno na najnižim granama u poslednjih 40 godina, što se skoro i potvrdilo izuzetno niskim međunarodnim rejtingom svih visokoškolskih institucija. Moje mišljenje je da način na koji je vođena akreditacija ne daje argumente da će se obrazovanje popraviti nabolje u narednom periodu, naprotiv.
Jednostavno rečeno, država je zauzela neprijateljski stav prema privatnim fakultetima od samog početka jer ih je doživela kao konkurenciju svojim fakultetima. Pre toga smo imali skoro potpuno neregulisanu situaciju gde je maltene svako mogao da osnuje fakultet i tu se išlo ispod svakog elementarnog nivoa nastave. Sada, najgori privatni fakulteti koji su osnovani u tom periodu služe kao argument protiv svih privatnih fakulteta. Zanimljivo je da se u ovoj debati nigde ne govori o standardima i uslovima nastave jer bi se onda poteglo pitanje koliko ih državni fakulteti zadovoljavaju, već se potencira navodna razlika u motivaciji po čemu navodno profesori na državnim fakultetima rade svoj posao samo iz ljubavi prema nauci dok su svi privatni fakulteti nastali kojekakvom zaverom „posrnulih” profesora kojima je interes studenata na poslednjem mestu. Možda bi trebalo iz ove poslednje tvrdnje izuzeti one privatne fakultete koji su strateški zaposlili visoke javne funkcionere iz oblasti obrazovanja, ali to je neka druga tema. Ovo je jedna maliciozna konstrukcija koja nema nikakvog uporišta u struci, i da bi se to znalo mora se znati istorija obrazovanja u najnaprednijim zemljama sveta, ali i nemoć države da razreši pojave poput „afere indeks” u Kragujevcu.
Ne samo što je proces akreditacije bio vođen protivno interesima celokupnog obrazovanja u Srbiji već imam pravo i da tvrdim da je vođen protivustavno i protivzakonito. Odlučivanje o akreditaciji je Zakonom o visokom obrazovanju povereno Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) koju čine 13 profesora sa državnih i dva sa privatnih fakulteta. Ukoliko pogledate listu fakulteta sa kojih dolaze ovi profesori videćete da su svi oni dobili svoje akreditacije veoma brzo (u prvom ili drugom ciklusu) dok je njihova konkurencija naišla na neke sasvim druge kriterijume. Tvrdim da je KAPK formiran protivno ustavnom načelu zabrane sukoba interesa i protivno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu koji se tiče sukoba privatnog i javnog interesa. Suština je u tome da su članovi KAPK odlučivali o akreditaciji fakulteta na kojima su zaposleni i o akreditaciji onih koji su njihova konkurencija. Frapantna je takođe činjenica da nijedan fakultet nije skrenuo pažnju na ovakvu situaciju, ali to nažalost pokazuje i nivo poverenja koji svi zajedno imamo u Srbiju kao pravnu državu jer bi sukob sa KAPK-om svakom privatnom fakultetu doneo samo štetu dok se na pravdu u našim sudovima veoma dugo čeka. Dovoljno dugo da bi se otišlo u bankrot, ali to je takođe nešto na šta se tendenciozno računa. Međutim, sa osnivanjem Agencije za borbu protiv korupcije i njenim početkom rada smo veoma ohrabreni i nameravam da kao dekan privatnog fakulteta tražim njeno izjašnjavanje o ovom problemu.
Koliko su arhitekte ovakvog nakaradnog modela akreditacije bile svesne nezakonitosti u radu KAPK-a pokazuje i dodatna činjenica da su oni po Zakonu o visokom obrazovanju prvobitno zabranili vođenje upravnog spora po odlukama KAPK-a, tj. Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, onemogućavajući sudsku zaštitu.
Građani i studenti imaju pravo da znaju da je navodna briga države za kvalitet nastave na privatnim fakultetima samo paravan za interese profesora državnih fakulteta koji žele da uklone konkurenciju, barem tamo gde neće imati neku dodatnu „tezgu”.
Dekan Akademije lepih umetnosti
Milivoje Todorić
objavljeno: 15.09.2010.
