Izvor: Blic, 02.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erotika je moćno oruđe
Erotika je moćno oruđe
Mislim da je ovde iluzorno praviti skupa umetnička dela jer za njih ne postoji tržište. Zato sam u galeriji 'Zvono' izložio samo tri rada, kao uzorke iz tri serije pod zajedničkim nazivom 'Sample'. Drugi razlog je što je galerija mala i nisam hteo da zagušim prostor' - kaže za 'Blic' Mihael Milunović (36), naš umetnik iz takozvane srednje generacije koji podugo već žvi na relaciji Beograd - Pariz, čest je gost i Beča. Dobitnik je Renoarove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nagrade za slikarstvo (1997), što mu je otvorilo prozor u svet.
Vaša ocena naše umetničke scene budući da ovde, kako rekoste, ne postoji odgovarajuće tržište?
- Naša umetnička scena je virtuelna jer ne postoji samostalno ili ima problem da postoji kao takva. Malo je u pravom smislu nezavisnih umetnika. I krug onih koji dobijaju novac od institucija je sužen. Poređenja radi: to je kao imati piliće na farmi kojima se ukine dovod granula i svi pocrkaju. Naša umetnička scena je na nekoj vrsti infuzije. Nedostaje pravi fond za realizovanje projekata koji bi se mogli plasirati napolju, fali ozbiljan marketinški angažman.
Čime se bavite u serijama 'Bedževi za novi milenijum', milenijum', 'Zastave' i 'G and G'?
- Prva serija proističe iz kreiranja oficijelnih logoa. Rad koji predstavlja patku sa bombom jeste bizaran ali samo na prvi pogled. U toku drugog svetskog rata, a i danas, uzimali su se čak likovi iz stripova za maskotu. Radi kontrasta. Druga serija se bavi istraživanjem društvenih simbola i rituala u kojima je zastava masovni simbol. Zna se šta je bela zastava, a šta je crna na pola koplja, da gaženje zastave znači pobedu nad neprijateljem, a njeno paljenje - protest. Taj jezik je svima poznat. Jedna od novih koje sam ja smislio je sa trnovim vencem. Treća serija su fotografije. 'G&G' (girls and guns) vezane su za erotski fotografski stil osmišljen u komercijalne svrhe u SAD radi bolje prodaje proizvoda (oružja). Nago telo i oružje menjaju značenje: oružje se erotizuje, a telo postaje oružje.
Kažete da ćete radove plasirati napolju?
- Imam galeristu u Beču preko koga dolazim do klijenata. Ali je sigurnija i možda značajnija varijanta da radove prodajem kolekcijama, muzejima, centrima za savremenu umetnost... Živim isključivo od svog rada.
Budući da vam je produkciju donekle sufinansirala Gradska vlada, da li ste nezavistan umetnik?
- Gradska vlada dala mi je 30 hiljada dinara. Produkcija sa štampom (flajer - bez kataloga) bila je hiljadu evra. Dakle, izvadio sam iz svog džepa.
Prisustvo naših umetnika u inostranstvu prilično buja. Ko stoji iza toga?
- Ma mi se svi sami probijamo. A posle se naše institucije nama diče. Vlada Beograda čini mali pomak, ali ne u startu, nego post festum...Ne znam kakav crtež treba da kreira da politička struktura shvati da se marketing ne pravi samo preko naduvane lopte. Pa i kad se nešto izdvoji za kulturu, prednost imaju film i pozorište.
Zar to nije logično?
- Nije. Na primer, politički gol ujedinjenja Nemačke postignut je dobrim delom preko moćne propagande kroz likovnu umetnost krajem 80-ih. Lansiran je novi ekspresionizam koji je doživeo takvu ekspanziju da nije bilo muzeja koji nije imao bar dvojicu, trojicu tih mejnstrim umetnika.
A ko je kriv što se kultura ne tretira kao propaganda zemlje?
- Ako baš hoćete čak i neka vrsta primenjene malograđanštine. Tipa da se neka ličnost etablira kao elita a dovedena je iz zabiti. Ona postaje model građanskog duha, bez porekla, tradicije, intelektualnih zasluga. Poznajem, dovoljno aristokrata po duhu koji otmenost nose sa otvorenom skromnošću bez ambicije da im se ime razvlači po štampi.
Kako praviti modele građanskog duha od njih ako oni to ne žele?
- Lako, ali ne po cenu snižavanja nivoa. Ne pretvarati ih u karikature. Milena Marjanović
