Izvor: Blic, 21.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emocije mogu da skrenu u zločin
Emocije mogu da skrenu u zločin
Da li je tačno sve u šta veruješ? Ne znam hoće li na kraju mog puta ka znanju ostati bilo šta od onoga u šta sam verovao, ali ne mogu, ne želim da stanem - napisao je Veselin Marković u romanu 'Izranjanje' (izdavač 'Stubovi kulture') koji je Gojko Božović ocenio kao jedno od najboljih dela nastalih tokom poslednje decenije u savremenoj srpskoj literaturi. Reč je o knjizi u kojoj glavni junak prelazi put ka samom sebi, prolazi pri tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kroz buđenje koje podrazumeva susret sa niz neprijatnih spoznanja, potisnutih sadržaja svesti, raznih zapleta i raspleta koji su uvek skopčani sa najbližima, čak i preko zločina, ali, ipak, ako je verovati Veselinu Markoviću, stiže do cilja, odnosno, ipak se pronalazi put ka sebi i sebe na njemu.
Govoreći o svom romanu, kao i o činjenici da ga upoređuju sa velikanima poput Prusta i Dostojevskog, Marković kaže da je ovu knjigu pisao četiri godine.
'Ni sam nisam bio siguran koliko će biti vredno na kraju. Pohvale su znak da nisam bacio to vreme svog jedinog života. Ironično, ali ja Dostojevskog, za razliku od Prusta na kome sam i magistrirao, nikada nisam cenio. Dostojevski piše o bitnim temama, ali meni smeta način na koji ih obrađuje. On svoje ideje ovlaš preruši u likove i fabulu i onda se prepusti beskrajnoj retorici umesto književnim slikama. Istinski umetnici, za moj pojam, jesu Prust, Nabokov, Kafka ili Flober, a Dostojevski je pre filozof nego umetnik. On je zloupotrebljavao književnost za neke svoje ideje, tako da nemam mnogo tolerancije prema njemu. Vaš junak, uglavnom pod hipnozom, otkriva mnoga svoja 'ja'. Koliko mi zapravo poznajemo sami sebe?
- Imam utisak da mnogi ljudi, utonuli u površne rituale svakodnevnog života, retko razmišljaju o sebi, svojim motivima, korenima svojih simpatija i antipatija. Bolje znamo šta se dešava na Mesecu nego u nama samima. Koliko god je važno proučavati okolni svet, još je važnije baviti se sobom, tačnije shvatiti sebe. A onda ćemo bolje i lakše razumeti i spoljni svet.
A koliko podsvest upravlja našim životima?
- Kao umetnik, možda sam više od drugih ljudi svestan snage podsvesti. Još uvek ne postoji odgovor odakle dolaze umetničke ideje. Lično, dobro znam kako sam nešto stvorio, ali nemam odgovor na pitanje šta mi je dalo početni podsticaj. Pojednostavljeno rečeno - podsvest pruža građu za umetnička dela, a svest im daje oblik. Ali, i među onima koji se ne bave umetnošću podsvest nesumnjivo ima upravljačku snagu, ona katkad diktira zbivanja u ljudskim životima, hteo to neko da prizna ili ne.
U 'Izranjanju' se dosta govori o reinkarnaciji. Da li Vi lično verujete u nju?- Agnostik sam i reinkarnacija je samo jedna od mogućnosti. Umetnost ne treba da nudi odgovore, već da postavlja prava pitanja, da osvetli svet iz različitih uglova i pomogne ljudima da dođu do sopstvenih odgovora. Koristite zanimljivu sintagmu 'osvetnička bezbrižnost'?
- Ta sintagma, odnosno osobina, proističe iz ljudske prirode, iz čovekovog karaktera. Mislite li da je malo ima među ljudima koji Vas okružuju?
- Nažalost, ima je među onima koji mene okružuju, pa zašto je ne bi bilo i među mojim junacima? Do koje mere emocija mora da naraste i ophrva čoveka da bi ga odvela u zločin?
- Emocije mogu lako da odvedu u zločin kada čovek smatra da su on sam ili njegova grupa izuzeti od moralnih normi i da je zločin opravdan nekakvim višim ciljem. Potom sledi suočavanje s posledicama. Mislite li da se iz tog ugla emocija, možda i patoloških, može gledati na srpsku istoriju ili makar na neke njene događaje?
- Ne samo srpska, već i celokupna ljudska istorija jeste obeležena zločinima. Pri tom, ne bih mnogo okrivio emocije. One vode u pojedinačne zločine, a za masovna zlodela odgovorni su lični interesi vlastodržaca, zakamuflirani u opšte interese, kao i nametanje svoje istine drugima, bilo da je reč o komunizmu, hrišćanstvu ili nečem trećem. Kada sopstveno viđenje sveta ljudi proglase za jedino dozvoljeno, samo su na korak od zločina. Sudeći po vašem romanu neizvesnost je jedna od najgorih stvari koje se čoveku mogu desiti?
- Moglo bi se tako reći. Vidite, da bi prekinuo tu neizvesnost, junak hrli ka odgovorima, iako je svestan da oni neće biti prijatni. To ga čini jakom i odlučnom ličnošću, iako na početku nije delovao tako. Navodite u romanu da kada 'brana pasivne nežnosti počinje da puca iza nje valja se surovost'. Hoćete da kažete kako su ljudi, ili bar većina njih, u osnovi loše osobe?
- Ta rečenica pre govori da izneverena očekivanja vode u destruktivnost. Odolevanje ili neodolevanje iskušenju čine razliku između 'dobrih' i 'loših' ličnosti, a ne neka predodređena priroda. Međutim, stvari nisu tako crno-bele. Ni vaš roman se ne da crno-belo žanrovski odrediti. A, kako ga Vi u tom smislu definišete?
- Nikada se nisam opterećivao žanrovskim određenjima. 'Izranjanje' poštuje neke od konvencija detektivskog romana, ali u njemu je reč o potrazi za samim sobom, pa bih ga radije nazvao psihološkim romanom. Nije bitno da li knjigu možete svrstati u jedan ili u četiri žanra, čini mi se da je mnogo bitniji odgovor na pitanje kako celina spaja sve te elemente. Tatjana Njezić
