Izvor: Politika, 27.Jan.2011, 00:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elita je podstakla sukobe
Zabeleženo je izvesno smanjivanje etničke distance, ali je ono skromno, daleko manje nego što su mnogi analitičari i istraživači očekivali
Jedan od indikatora stanja nacionalnih odnosa u nekoj društvenoj zajednici jeste etnička distanca, pod kojom podrazumevamo nesklonost i nespremnost (nasuprot spremnosti kao pokazatelju bliskosti) na uspostavljanje karakterističnih socijalnih odnosa sa pripadnicima drugih nacija– od manje bliskih (npr. državljanstvo u istoj zemlji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << život u istom gradu, susedstvo) do vrlo bliskih odnosa: prijateljstvo, blisko srodstvo, brak.
Prva istraživanja etničke distance u Jugoslaviji, obavljena petnaestak godina posle Drugog svetskog rata (tj. na samom početku šezdesetih godina prošlog veka), otkrivala su malu distancu (manju nego u mnogim razvijenim zemljama) uprkos tome što nisu mogli biti zaboravljeni krvavi međunacionalni sukobi u proteklom ratu. (Ako neko ne veruje u te podatke, treba da pita generacije koje su u to vreme zajedno učile, studirale, stanovale u internatima i studentskim domovima, družile se sa pripadnicima drugih nacija, učestvovale na radnim akcijama, pa i sklapale brakove.) Objašnjenje zašto je došlo do relativno brzog poboljšanja međunacionalnih odnosa uključuje nekoliko elemenata. Najpre, tadašnja politička vlast se opredelila da u višenacionalnoj zajednici istakne ideju o „bratstvu i jedinstvu” kao jednu od vrhovnih vezivnih vrednosti i neprestano je ponavljala da ga treba čuvati kao „zenicu oka svog”. Osim verbalnog naglašavanja, vlast je odlučila da i zakonski kažnjava ispoljavanje šovinističkih stavova i nacionalne netrpeljivosti, što i danas čine zemlje koje se bore protiv rasnih predrasuda i drugih vidova netolerancije. Za zločine u prošlosti nisu okrivljavane pojedine nacije nego „nacionalni izdajnici”, „izrodi” i slično. No čini se da je najvažnije bilo to što je u sklopu vladajuće ideologije ustoličen i jedan sistem vrednosti u kojem su naglašeni ciljevi koji nadilaze nacionalnu isključivost, pa i nacionalni identitet – na primer, socijalna jednakost, ravnopravnost muškaraca i žena, socijalna i zdravstvena zaštita, besplatno obrazovanje, samoupravljanje, jugoslovenstvo itd. Ma šta danas mislili o tom ideološkom sistemu, on je uspevao raznim mehanizmima da dosta dugo održava veru u „svetlu budućnost” i „samoupravni socijalizam”, a u sklopu toga i u jugoslovenstvo i slogu među nacijama i „nacionalnostima”.
Kada se osamdesetih godina prošlog veka ipak pojavila ozbiljna društvena, ekonomska, a potom i ideološka kriza, došlo je, kako pokazuju istraživanja, do porasta etničke distance, ali ni približno onom brzinom i u onoj meri kako se to očekivalo na osnovu već otvorenih sukoba nacionalnih političkih elita i nekih upadljivih nacionalističkih manifestacija. Tek je pred početak rata, a osobito sa širenjem krvavih sukoba, ustanovljen veliki skok etničke distance na celom prostoru države koja se počela raspadati. Na osnovu svih podataka može se zaključiti da je više politička elita indukovala nacionalne sukobe nego što su pogoršani nacionalni stavovi u širokoj populaciji i nespremnost naroda da žive jedni sa drugima prisiljavali tu elitu na radikalne i tragične korake. Ali, jednom započet, rat je logikom negativne interakcije doveo ne samo do naglog povećanja etničke distance nego i do krajnje vidljive manifestacije mržnje među nacijama koje su se koliko juče klele u bratstvo i jedinstvo.
Očekivalo se, međutim, da će završetak ratova označiti i početak brzog smanjivanja etničke distance, pre svega unutar novoformiranih država, jer je popuštanje međunacionalnih tenzija u interesu razvoja samih tih država. Zaključivalo se i na principu analogije s pomenutim razvojem nacionalnih odnosa u bivšoj Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata. Ako u ovoj analizi ostavimo po strani Kosovo i odnos Albanaca i Srba, jer je to pitanje vrlo specifično, može se reći da je izvesno smanjivanje etničke distance zabeleženo, ali je ono skromno, daleko manje nego što su mnogi analitičari i istraživači očekivali.
*Profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Sutra: Žar zapretan sa malo pepela
Bora Kuzmanović
objavljeno: 27.01.2011.
