Izvor: Politika, 02.Dec.2011, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elementi nejednakog tretmana
Iako je propisano da zakon zabranjuje domski smeštaj za decu mlađu od sedam godina, on u postojećem obliku dozvoljava izuzetak
Naročito je važno to što predloženi zakon propisuje posebne mere zaštite za decu iz osetljivih grupa, u situacijama kada je takva zaštita potrebna. To se odnosi i na decu sa smetnjama u razvoju, jer je naglašeno da će se sva prava iz ovog zakona jednako primenjivati i na njih. Ovo se naročito ogleda u vrlo dobro definisanim pravima u oblasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obrazovanja i zdravstvene zaštite.
Za pohvalu je što prednacrt sadrži dve odredbe od izuzetnog značaja za decu sa smetnjama u razvoju, a to su obaveza periodične provere smeštaja, odnosno zbrinjavanja i zabrana domskog smeštaja za decu mlađu od sedam godina.
Ipak, u pojedinim odredbama postoje elementi nejednakog tretmana i dvostrukih aršina. Iako do toga očigledno dolazi iz namere dodatne zaštite, takve odredbe direktno ili indirektno utiču na održavanje nejednakog tretmana i položaja dece sa smetnjama u razvoju. Ovo se posebno odnosi na decu sa smetnjama u razvoju obuhvaćenu domskim smeštajem.
Iako je propisano da zakon zabranjuje domski smeštaj za decu mlađu od sedam godina, on u postojećem obliku dozvoljava izuzetak upravo na osnovu smetnji u razvoju (zbog kojih porodica nije više u stanju da se stara o detetu). Konkretno, član prednacrta zakona koji reguliše domski smeštaj i smeštaj u prihvatilište, između ostalog, kaže:
„... Detetu mlađem od sedam godina ne može biti obezbeđen domski smeštaj, odnosno smeštaj u prihvatilište, osim ukoliko je u pratnji roditelja ili druge osobe koja podiže i neguje dete.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom o kome porodica ne može dalje da se stara, može biti smešteno u dom, odnosno prihvatilište, dok se za njega ne obezbedi usvojenje ili hraniteljska porodica...”
Nejasno je zbog čega se 3. stav odnosi samo na decu sa smetnjama u razvoju, kada postoje situacije u kojima dete bez teškoća u razvoju može da ostane bez roditeljskog staranja, a to su iste situacije i potreban je jednak tretman. U postojećem obliku i bez jasnog vremenskog ograničenja koje bi podjednako važilo za svu decu, ova odredba predstavlja diskriminaciju na osnovu ličnog svojstva deteta.
To zabrinjava, jer samo izdvajanje u domove–institucije ima posledice po druga prava koja će biti regulisana ovim zakonom, na primer, pravo deteta na opstanak i razvoj punog potencijala deteta; pravo na ličnu slobodu, odnosno zabranu lišenja slobode na osnovu bilo kog ličnog svojstva; pristup službama za zaštitu prava; pravo na očuvanje identiteta; pravo na privatnost i dr.
Ustanove zatvorenog tipa su mesta u kojima postoji visok rizik od zlostavljanja i zanemarivanja. Detetu koje se nalazi pod potpunom kontrolom države ograničena je mogućnost socijalnih kontakata a samim tim i odgovarajuće zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja. Iako je prilikom izrade prednacrta zakona uložen značajan napor da se precizno definišu mere zaštite dece lišene slobode, u članu 32, koji uređuje pitanje mučenja (torture) i lišenje slobode, potpuno su izostavljena deca koja se nalaze u institucijama socijalne zaštite. S obzirom na to da međunarodna tela koja se bave prevencijom i zaštitom od torture i drugih nečovečnih i ponižavajućih postupanja i kažnjavanja u sferu svojih interesovanja uključuju i ustanove socijalne zaštite, na taj način moramo sagledavati i položaj dece koja se nalaze u tim institucijama u Srbiji.
Iako u velikoj meri promoviše ravnopravnost i jednake mogućnosti za svu decu, uključujući decu sa smetnjama u razvoju dodatnim merama zaštite, u pojedinim odredbama prednacrta zakona pronalazimo manjkavosti u smislu propisivanja nejednakog tretmana. Dokle god smetnje u razvoju predstavljaju legitimni povod za nejednak tretman, a naročito za domski smeštaj, ne možemo govoriti o efikasnoj zaštiti prava deteta iz ove posebno osetljive grupe.
*Izvršna direktorka Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, direktorka Evropske regionalne kancelarije Disability Rights International
Dragana Ćirić-Milovanović
objavljeno: 03.12.2011
