Izvor: Blic, 17.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Edip iz Kruševca
Edip iz Kruševca
Ponovno igranje u predstavi 'Derviš i smrt' Kruševačkog pozorišta, za mene je više povratak nečemu što mi je ostalo u najlepšem, sećanju, počev od same predstave, zatim rada sa Nebojšom Bradićem i celom ekipom te predstave, u kojoj igraju bardovi kao što su Branimir Ciga Jerinić ili Vlastimir Đuza Sojiljković.' To su reči Saše Petronijevića, nekadašnjeg glumca Kruševačkog pozorišta koji je sredinom devedesetih bio velika nada srpskog glumišta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Igrao je tada, i to vrlo efektno u predstavama koje su u Kruševcu režirali naši najznačajniji pozorišni reditelji i najednom nestao.
Kako ste doživeli ponovni susret sa pozorištem i sa zemljom uopšte?
- Nisam stigao da vidim dovoljan broj predstava kako bih stekao neki opštiji utisak ali što se stanja u zemlji tiče, ja sam optimista. Mora da prođe neko vreme da bi bilo bolje, ali je bolje nego kada sam odlazio. Čega se sećate iz tog vremena?
- Iz zemlje sam otišao u prilično nezgodnom trenutku ali se sećam da sam, uprkos svemu radio mnogo. Imao sam veliku sreću da u periodu mog umetničkog sazrevaranja radim sa jako kvalitetnim i važnim ljudima kao što su Jagoš Marković, Ljuboslav Majera, Nebojša Bradić, Milan Karadžić, Ljubomir Muci Draškić. Prema nekim informacijma vi ste uspeli kao pozorišni glumac u Francuskoj; kako ste počeli i gde?
- Najčešće sam igrao u pozorištu koje se zove Teatar sa severozapada, u kome sam i počeo da igram. Bilo je to u jednoj savremenoj komediji, u projektu koji je bio više tržišnog, komercijalnogg karaktera. Onda sam igrao u Molijerovom 'Mizantropu' potom u 'Edipu' Pjera Korneja, zatim Volterovom 'Muhamedu', koji mislim da nisu prevedeni kod nas, potom u dve predstave rađene prema delima Viktora Igoa, ove godine sam na primer, na festivalu u Avinjonu igrao u jednoj savemenoj komediji dok sam u Dižonu i grao Klajstovu 'Pantezileju'.
Znači li to da ste savladali jezik i da ste ušli u francuiko pozorište?
- Jezik sam počeo da učim još tokom studija i nastavio u Francuskoj gde sam ga kažu, potpuno savladao. Prve dve uloge sam dobio na audiciji a potom su mene zvali da igram. Pripremate predstavu u Beogradu o čemu je reč?
- To je franusko srpska koprodukcija najnovije verzije 'Medeje' u kojoj je radnja smeštena u četrdesete godine ovog veka u Njujorku pri čemu je ostala ista tema, problem sa strancima, sa onima koji nisu naši. Reditelj je Fransoa Žakob i ideja je da se predstava igra na oba jezika. Najpre ćemo krajem novembra premijeru izvesti u Narodnom pozorištu u Beogradu i potom se selimo u Francusku gde ćemo igrati na francuskom. Ostajete ovde ili se vraćate?
- Vraćam se naravno. Moj plan je da se i dalje usavršavam i igram što više u francuskim pozorištima. Da li se glumom može živeti pristojnim životom francuskog građanina?
- Naravno, s tim što su problemi koje sam ja imao nastali zbog toga što sam Srbin. Meni su velike prepreke bile i sve ono što se dešavalo ovde, zatim adminstrativna ograničenja koja se polako sređuju. Dobio sam naime status umetnika u Francuskoj i sada je već sve mnogo lakše. Željko Jovanović
.jpg)
