Izvor: Blic, 16.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džez ima budućnost sa mladima
Na 24. internacionalnom džez festivalu „Nišvil" gostuju vrhunski svetski muzičari, ali je svakako najveća zvezda legendarni američkih gitarista Lari Korijel, rodonačelnik džez roka. Korijel je, osim svirke sa dvojicom velikana džeza, bubnjarem Lenijem Vajtom i basistom Viktorom Bejlijem, u zvaničnom programu „Nišvila" održao i trodnevnu radionicu sa mladim gitaristima. Korijel je oduševljen mladim srpskim gitaristima.
- Radionica je bila veličanstvena, a neki od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mojih učenika su me zaista oduševili. Drago mi je što sam ja prvi održao džez radionicu u Nišu. Osim sviranja na koncertima i u studiju, dosta radim i kao pedagog. U podučavanju koristim princip da ih prvo saslušam, a onda im dam ono što im je potrebno. Ne želim da pravim svoje klonove. Svaki muzičar treba da ima svoj stil, ne želim da me kopiraju.
Mnogi smatraju da džez polako nestaje!
-To su gluposti. Muzika ide dalje, stalno se razvija. Siguran sam da džez ima budućnost, ali budućnost džeza zavisi od onih koji su sada mladi muzičari. Kad mi neko od kolega kaže da će džez biti mrtav za pet, šest godina, nasmejem se. To su govorili još šezdesetih godina. Takvim kolegama odgovaram: „Džez će biti mrtav ako ga ti budeš svirao!"
Šta novo nudite publici kad svirate sa Vajtom i Bejlijem?
- Srž onoga što nas trojica sviramo je fjužn. Mnogi se iznenade kad čuju da osim džez standarda i autorskih kompozicija sviramo i numere rok grupa poput „Led cepelina". Volim da sviram džez jer u njemu nema ograničenja. Kad rok postane komplikovan, onda prelazi u džez, koji uvek možeš da izokreneš kako osećaš. To je ono što me uvek privlači u ovom žanru i zato sam od uvek u srcu džezer.
Kakvi su vaši utisci o Srbiji?
-Volim Srbiju! Bio sam na turneji sa Meklaflinom i Pakom de Lusijom 1979. godine, ali, nažalost, tad nismo održali koncert zbog smrti nekog partijskog lidera (Edvard Kardelj). Evo, sad ću posle 28 godina najzad svirati u Nišu. Moj prijatelj Branko Marković me je pozvao i ja sam došao da sviram u Beogradu nakon onog sramnog i nehumanog bombardovanja 1999. godine. Tada sam došao kao ambasador Amerike, da vam kažem da Amerikanci nisu hteli da se Srbija bombarduje. Imate edukovanu publiku. Srbi su vrlo strastveni i osećaju muziku. Čuo sam da je „Nišvil" odličan festival i zaista bih želeo da na nekom narednom nastupim sa Meklaflinom i De Lusijom.
Ko su vam bili uzori u sviranju gitare?
- Najviše sam učio od mađarskog gitariste Zaboa Gabora. Džimi Hendriks je bio sjajan gitarista, ali je prerano otišao na nebo. Imao sam tu sreću da sviram sa njim, ali se ne sećam jer sam bio pod blagim dejstvom alkohola.
Koliko poznajete muziku Balkana?
-Ne mnogo, ali sam dosta slušao poljsku i rumunsku muziku. Mada se dosta družim sa Larijem Vukovićem, tako da sam imao prilike da čujem nešto od srpske muzike. Sećam se da sam 1979. godine bio u nekoj kafani i da mi se tada dopala folk muzika koju je svirao kafanski orkestar.
