Izvor: Politika, 18.Jan.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvojne akcize – u interesu Srbije
Ni u budućnosti nam ne gine neki novi amandman, poput ovog SPS-a, kojim će država „prebijati” nagomilane partijske dugove preko naših leđa
Da, da, baš je tako rekla šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju. Kaže: Sa stanovišta interesa Srbije mi smo procenili da je taj amandman prihvatljiv. Da vas podsetim, reč je o onom već čuvenom amandmanu SPS-a po kojem se akcize na uvozni benzin uvećavaju za 4,8 dinara, a za benzin koji proizvodi NIS – za svega 30 para. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ali, šefica ne misli da je šesnaest puta manja dodatna akciza favorizovanje NIS-a, taman posla. Ne mislim da je favorizovanje NIS-a ukoliko država čak i štiti domaću proizvodnju nekim merama, a pri tom je tržište otvoreno. Kako li bi tek izgledalo favorizovanje NIS-a, ne smem ni da zamislim.
Ali vratimo se pomenutom interesu koji će Srbija iz ovoga izvući. Portparol SPS-a ima čak i računicu i tvrdi da dvojne akcize povećavaju budžetske prihode za 2,3 milijarde dinara. Samo ne reče kako je to izračunao. I ko uopšte može pouzdano da proceni koliko će se ljudi, usred krize, odlučiti da pređe na skuplji, uvozni benzin? Ali dobro, čak da im se prognoza ostvari, ostaje pitanje: koliko Srbija time dobija? Dobija, ako verujete, dodatnih nula-koma-tri odsto budžetskih prihoda!
Pa dobro, sad, prihod i nije neki, ali šteta jeste. Najaviti liberalizaciju, pa je srušiti tri dana pre objavljenog datuma, to diktatori sebi mogu da dozvole, ali demokratski režim – baš i ne može. Jer, istorija nas uči da besni građani u stvari rado izlaze na izbore, ali samo zato da bi glasali protiv i tako oterali sa vlasti one koji su ih teško prevarili. A oni koji nekim ponoćnim amandmanima uskraćuju ljudima obećano pravo da kupuju kvalitetnije i jeftinije gorivo, a pri tome ih još ubeđuju kako je to u njihovom interesu, prilično se dobro uklapaju u ovaj opis.
E, sada, dobro je poznato da nas, građane Srbije, najmanje interesuje to što dvojne akcize krše već potpisane sporazume sa Evropskom unijom, kad smo ionako sto godina (ili više) udaljeni od članstva. Ali, ima koga interesuje. Ovakvo grubo kršenje postignutih (i potpisanih, da podsetim) dogovora o liberalizaciji i te kako će zainteresovati – i razbesneti – evropske kompanije poput mađarskog MOL-a, austrijskog OMV-a i grčkog „Helenik petroleuma”, koji su svi do juče stajali u niskom startu i računali koliki se udeo srpskog tržišta može preoteti od NIS-a.
Ali, nisu oni znali da se od NIS-a ništa ne može preoteti. I onda samo ostaje pitanje – a zašto?
Do pre šest meseci mogli smo da kažemo da je to zato što NIS i dalje ima gubitke, pa da baš i nije sasvim spreman za tržišnu utakmicu, što znači da bi bio red da im još malo pomognemo. Ali baš na Srpsku novu godinu stiže vest od prvog čoveka NIS-a, Kirila Kravčenka, koji kaže da je NIS prethodnu godinu završio sa dobitkom od najmanje šest milijardi dinara, tako da nije ni to, nisu više gubitaši, mogu i bez nas.
Šta bi onda moglo biti razlog za produženje monopola? Jedan bi razlog svakako mogao biti taj što srpska javna preduzeća, dakle, „Jat”, „Železnica”, EPS i ostali tradicionalno nikome ništa ne plaćaju, a da toliki javašluk ovaj naš stranac-monopolista (dakle, NIS) više neće da trpi.
Zaista, je li to NIS zaoštrio stvar i zapretio dužnicima da im neće isporučivati gorivo sve dok ne vrate dug, pa se vlast brže-bolje dosetila da umiri Ruse barem ovako – kroz produženje monopola? Vrag bi znao, ali setimo se da su devedesetih godina socijalisti baš ovako rešavali sve probleme: od manjeg problema napraviš veći, pa onaj manji – svi zaborave. Ako je to u pitanju, svaka vam čast, vladajuća većino!
Ali hajde da vidimo kako će se stvari sada raspetljati. Jedna je mogućnost da Evropska unija dovoljno glasno podvikne, pa da se stvari vrate na početak. Ali tamo, na tom početku, opet imamo onaj zaboravljeni problem – „Jat”, EPS, „Železnicu” i ostala javna partijska preduzeća koja Srbiji stvaraju gubitke a partijama dobitke, bilo kroz javne nabavke, kroz kupovinu švedskih lokomotiva (sutra možda i aviona) ili na neki drugi, sasvim nov i originalan način.
A to znači, da prevedem, da nam ni u budućnosti ne gine neki novi amandman poput ovog SPS-a, kojim će država „prebijati” nagomilane partijske dugove preko naših leđa i naravno, preko naših džepova. Ne treba sumnjati da će naš vredni parlament makar u ranim jutarnjim časovima izglasati – sve što treba. A tu će se svakako naći i neka portparolka, da objasni kako su te neke nove dvojne ili trojne akcize u stvari sasvim u interesu Srbije, samo da mi, neuki i nepismeni kakvi već jesmo – nikako to da shvatimo.
profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, članica CLDS-a
Danica Popović
objavljeno: 19.01.2011.
